Председнички избори у Словенији

Ту функцију су до сада обављали Милан Кучан у два мандата, Јанез Дрновшек, Данило Турк и Борут Пахор, актуелни председник који се борити за још један мандат.

Ако га буде, други круг ће бити одржан 12. новембра.

Кандидати су: Људмила Новак из странке Нова Словенија - хришћански демократи, Марјан Шарец са Листе Марјана Шарца, Маја Маковец Бренчич из Странке модерног центра - СМЦ, Борут Пахор са листе Дејан Жидан и група бирача, Ангела Ликович, која представља Глас за децу и породицу и Борис Попович са листе Словенија заувек.

Кандидати су и Романа Томц из странке Словенске демократске странке - СДС, Сузана Лара Краусе са листе СЛС - Словенска народна странка и Андреј Шишко из Покрета Сједињена Словенија.

У бирачки списак је уписано 1.716.039 са правом гласа.

У Словенији не постоји, иначе, велики интерес за председничке изборе, иако се ради о највишој позицији у држави, којој су потребни авангардни политичари новог доба и за изазове у будућности.

Међу кандидатима за председника државе нису кључни политичари у држави, а изборна кампања не побуђује пажњу шире јавности.

Сматра се да је Словенији потребан председник или председница са визијом, који мора заједно са другим актерима на словеначкој политичкој и друштвеној сцени потражити општи друштвени консензус о будућности те републике са јасно опредељеним циљевима за будућност, јер се догађају велике геополитичке промене, које се тичу свих заинтересованих страна.

Словенија, сматрају аналитичари Међународног института за балканске и блискоисточне студије (ИФИМЕС), мора себи да постави нове циљеве, упркос томе што је чланица ЕУ.

Изговарања, да ће држава у основи следити политику ЕУ односно званичног Брисела указују на то, да Словенија нема јасне визије за будућност.
Држава би, сматра се, морала да пронађе своја решења и реализује своје интересе, што значи да мора да развија билатералне односе изван ЕУ и тражи нова тржишта, на којима до сада Словенија није била или је била незнатно присутна.

Словенија се, наиме, од 2008.године налази у комплексној економској и политичкој ситуацији.

Поједине бонитетне агенције су у последњем периоду приликом давања оцена Словенији, смањиле њене политичке ризике, што значи, да се полако побољшава политичка ситуација у држави.

Држава је још од осамостаљивања 1991. године снажно политички поларизована и непрестано се одвија оштра борба између тзв. снага континуитета (бивши комунисти), које симболизује бивши председник Словеније Милан Кучан и снага словеначког пролећа, које симболизује бивши премијер и председник Словеначке демократске странке (СДС) Јанез Јанша.

Актуални председник Пахор је на прошлим председничким изборима наступио као председник Социјалдемократа (СД), а на предстојећим ће бити независни кандидат зато што је његова странка одбила да га кандидује.

Аналитичари сматрају, да се председник Пахор по правилу није мешао ни у једно важно питање за земљу, већ га виде као пуког посматрача догађаја.

Од њега се након прошлих избора очекивало да ће унети нови замах у словеначки политички простор, да ће се наметнути у региону и на међународној сцени, али се то није догодило, сматрају аналитичари.

Очекивало се да ће постати конкуренција тадашњем председнику Хрватске Иви Јосиповићу, који је био препознатљив председник и поштован у региону и међународним круговима, оценили су аналитичари ИФИМЕС-а.