Како је расла империја Ивице Тодорића?

Тако је Тодорић у једној од недавних објава на свом блогу запитао: "Хоће ли влада такав сценарио применити и на Шварц групу? Хоће ли национализовати и Лидл".

Тодорић је, наиме, специфична хрватска династија и пословање Ивице Тодорића се не може разумети без увида у историју те фамилије која се почетком деведесетих прошлог века издигла као прва међу 200 породица првог председника независне Хрватске Фрање Туђмана, која је требала да преузме хрватску привреду.

Осим што у широкој породици доминирају имена Анте и Иван (са варијацијама Иво или Ивица), то је породица која кокетира са специфичним односом бизниса и политике још од Тодорићевог деде (Тодорићи, иначе, потичу из села Змијавци код Имотског), који је у време Краљевине Југославије пет година био сеоски главар, и кажу да је био за Југословенску радикалну заједницу Милана Стојадиновића насупрот већини у селу која је била за Владка Мачека. 

Најстарији његови синови Анте и Иван били су истакнути комунистички функционери.

Анте старији је 1963. постао генерални директор "Агрокомбината", јаке социјалистичке фирме за узгој стоке и извоз меса, живине и јаја. 

"Агрокомбинат" многи зову духовном претечом "Агрокора". 

Анте старији (тако се наводи како не би дошло до забуне са Ивичиним сином истог имена, који је такође активан у руковођењу компанијом) био је посланик у Већу произвођача југословенске скупштине, посланик у Сабору, председник агронома Хрватске и Југославије, члан Управе Загребачке банке...и све тако до 1971. године, када је скрајнут са маспоковцима као техноменаџер и кадар Савке Дабчевић Кучар.

Провео је четири и по године у затвору, а по изласку са сином Ивицом улази у посао узгоја цвећа. 

А Ивица је, кажу, лично продавао цвеће из камиона. 

Зато Ивицу Тодорића често називају "дететом цвећа". 

Анте старији је, исто тако кажу, био близак са Фрањом Туђманом и почетак деведесетих је био идеално време за ову породицу да крене у успон. 

Рат и распад Југославије су дочекали са хиљаду запослених.

Према анкети коју је провео РТЛ, чак 20 посто грађана за пропаст "Агрокора" криви Фрању Туђмана и његову политику 200 породица.

За још готово толико људи кривци су "све претходне владе". 

Половина анкетираних најодговорнијим сматра, наравно, Ивицу Тодорића.

"Агрокор" је, како преноси портал 24сата, несумњиво прошлост хрватске привреде у било којој варијанти расплета. 

Засад су две. Према првој, Антонио Алварез III прво ће успоставити какво-такво функционисање компаније позајмљеним новцем од кредитора који су га и довели, а затим ће - како је Сбербанк већ најавио - продавати комад по комад у настојању да добије што вишу цену и сачува вредност новца који су кредитори уложили.

Нешто можда преузме и нека велика руска компанија, али "Агрокора" какав је досад био у догледном раздобљу од годину или две више бити неће. 

У другој варијанти, у компанију ће влада поставити свог намесника. 

Према свим досадашњим искуствима, владин намесник у "Агрокору" може само преметати папире и бити посредник од оних којима је "Агрокор" дужан према влади која треба да "решава проблеме". И која га поставља.

Други је сценарио пуно гори.

Њиме се покушава одржати слика клиничког мртваца. 

У другом се сценарију покушава сачувати прошлост, које се одриче чак 90 одсто анкетираних, што је изненађујуће позитиван резултат. 

У све три варијанте одговора испитаници су препознали да су "Агрокор" и његова судбина резултат хрватске приватизације.

Влада, међутим, као и претходне владе, покушава да сачува прошлост тако да сачува резултате приватизације. 

Питање које се поставља је: Зашто се људи одричу приватизације? 

Шта није ваљало у последњих четврт века и зашто се људи тако одлучно одричу "Агрокора", највеће хрватске фирме настале у приватизацији? 

У економији постоји разлика између раста и развоја.

"Агрокор" је фирма која је свих последњих 25 година само расла, али се није развијала. У склопу "Агрокора" практично нема ни нових фирми ни нових делатности.

Све су то, како се нводи, фирме наслеђене из социјализма, којима уместо партијског секретара управља приватни власник Ивица Тодорић. 

А његов утицај је с временом толико нарастао да је стекао моћ већу од партијског секретара. 

"Агрокор" је, као што је познато, настао преузимањем социјалистичких подузећа: Конзума, Леда, Звијезде, Јамнице, ПИК Врбовца, Беља... Све су те фирме постојале и пре "Агрокора".

Ивица Тодорић преузео их је захваљујући врло јефтиним кредитима, у прво време значајно испод нивоа инфлације, на исти начин на који су у социјализму "куповани" станови, тако да је на крају рата кредита за стан била нижа од цене кутије цигарета. 

То је прво што њему и приватизацији грађани замерају - није свако могао добити такав кредит.

Ширење "Агрокора" није стало, наставило се и наредних десетак година, по разним земљама региона. Трајало је све до почетка економске кризе, па је тако на пример 2007. купљено још осам нових компанија, а рекордне 2008. чак њих 11 – у Хрватској, Србији, Црној Гори.

Особе упућене у пословање "Агрокора" сведоче о постојању целе мреже која функционише тако што се велики број министара који су се након стажа у влади скрасили у "Агрокору". И не само министри, већ и неки синдикални лидери.