Хрватска обавештајна агенција: Настављена појава великорпског екстремизма

Хрватска СОА наводи у извештају да су државе југоисточног суседства суочене с растом верског и националног екстремизма, при чему је посебно изражено јачање радикалног исламизма.

"Настављена је појава великосрпског екстремизма, а уз то, приметни су покушаји да се Република Хрватска прикаже у негативном светлу у међународној заједници уз негирање и погрешно приказивање чињеница везаних за Домовински рат и његов одбрамбени и ослободилачки карактер", наводи се у делу извештаја посвећеном безбедносном окружењу.

Ово је четврта година заредом да СОА објављује такав документ, а овогодишњи је написан на тридесетак страница.

У документу се наводи да су обележја држава југоисточног суседства и даље "слабе институције, унутрашња политичка превирања, бројна нерешена етничка и национална питања, недовољан привредни раст, корупција и незапосленост".

Истиче се како је тај простор суочен са застојем у спровођењу реформи и прикључењу евроатланским интеграцијама, али и оцењује да примање Црне Горе у НАТО ипак показује наставак евроатлантске перспективе за државе региона.

Иако је евроатлантски утицај и даље највећи, глобална ривалства, наводи се, пресликавају се и на овом подручју, а најочитији пример је прошлогодишњи спречени покушај државног удара у Црној Гори.

Када је реч о радикалном исламизму, СОА у извештају наводи да он у Хрватској није наишао на већи одзив с обзиром на добар углед, положај и права муслиманске заједнице.

Број следбеника салафизма у Хрватској врло је мали и чини га неколико десетина особа, док их је у хрватском југоисточном суседству више од 10.000, навела је СОА.

Упозорава се да постојање бројних радикалних исламиста у државама хрватског југоисточног суседства повећава ризик од терористичке претње за целу југоисточну Европу.

Иако терористички напад на хрватском тлу није вероватан, његова могућност се не може искључити. У државама хрватског југоисточног суседства вероватноћа напада је умерена, а у државама западне Европе остаје висока.

У извештају се оцењује и да је екстремизам у Хрватској и даље ограничен и без подршке јавности.

"С обзиром на малобројност и слабу организованост, потенцијал припадника екстремистичких група за изазивање насиља и инцидената већих размера, као и у протеклом раздобљу, ограничен је, а њихове активности не представљају значајнију претњу националној сигурности", навела је СОА.

"Навијачи српских клубова истичу противхрватска обележја" 

Додаје се да је настављена појава да екстремни појединци искоришћавају незадовољство дела навијачких група стањем у хрватском спорту за изазивање инцидената и нереда током и ван спортских такмичења, као и да поједине навијачке групе српских фудбалских клубова истичу противхрватска, четничка и великосрпска обележја.

У малом делу популације млађих припадника српске националности примећено је симпатисање великосрпске и четничке идеологије и симболике, посебно на друштвеним мрежама, додаје се у извештају.

Што се тиче страног обавештајног деловања, наводи се да је он појачан уласком Хрватске у ЕУ и НАТО, као и да се у склопу хибридног деловања у хрватски медијски и информативни простор настоје убацити лажне или искривљене вести у којима се Хрватска, ЕУ и НАТО приказују у негативном светлу и жели се утицати на стабилност хрватских институција, регионалног окружења и евроатлантског и европског заједништва.

Током 2016. године детектовано је најмање седам покушаја кибернетичких напада на заштићене информационе и комуникацијске системе државних тела Хрватске које су спонзорисале друге државе.

У фокусу рада и даље остају ратни злочини и нестале особе, а још се трага за 1.952 особе нестале током рата, наводи се, међу осталим у извештају СОА.