Jаков Седлар шокиран извештајем Стејт департмента

Реагујући на тај извештај, хрватски филмски редитељ и продуцент каже да су оптужбе против њега апсолутне неистине.

"Кад сам јуче чуо за тај извештај, морам признати, био сам шокиран, јер је у оном делу који се односи на мене речена тотална, апсолутна неистина. Наиме, ја никада у животу нисам негирао Холокауст, нисам негирао злочине, нисам негирао Јасеновац и нисам негирао злочине Јасеновца – никада, укључујући и филм о Јасеновцу", рекао је Седлар за Хину.

Стејт департмент је у уторак објавио редован годишњи извештај о верским слободама у свету за 2016. годину, укључујући и Хрватску, у којем упозорава на величање усташке творевине НДХ, умањивање усташких злочина и антисрпских осећања у Хрватској, наводећи притом низ примера међу којима је и спорни документари филм Јакова Седлара "Јасеновац – истина".

Седлар тврди да је у филму навео бројке до којих је, како каже, могао да дође као апсурд тог целог јасеновачког случаја од 1945. до данас, због тога јер се у свим логорима у Европи отприлике зна колико је људи убијено, међутим, у Јасеновцу су бројке од 15.000 па до 700.000.

"То је апсурд, јер није могуће да је толика разлика. Према томе, ја нисам негирао усташке злочине, нисам негирао апсолутно ништа", каже Седлар.

Навео је да му је жао што се то десило и додао да је позвао своје адвокате у Њујорку, који ће сачинити виђење извештаја Стејт департмента.

То виђење ће, објашњава, чинити и његов став према томе да су наводи Стејт департмента неистина, а уз то ће бити приложена верзија филма на енглеском језику.

Приложиће, каже, и своју биографију, из које се, уверен је, може много тога закључити.

"Јер ја сам у животу радио толико ствари да је, кад се тврди нешто овакво, то заиста смешно. Моји адвокати ће радити даље свој посао у Америци, а ја очекујем извињење од људи који су из Хрватске слали тај извештај Стејт департменту", навео је Седлар.

Бивши мнистар културе и бивши ХДЗ-овац Златко Хасанбеговић оценио је извештај Стејт департмента о верским слободама у коме се поред Седлара спомиње и он, као "нерелевантан и заснован на бесмислицама".

Хрватско Министарство спољних и европских послова саопштило је да је примило к знању извештај Стејт департмента о верским слободама у Хрватској за прошлу годину, наглашавајући да "актуелна влада ставља на највиши ниво заштиту свих права, како мањинских, тако и националних, верских и свих других", преноси Хина.

Филм изазвао буру у хрватском друштву 

Седларов филм "Јасеновац – истина" је након приказивања у Хрватској 2016. изазвао велике тензије, а Антифаштичка лига Хрватске је поднела кривичну пријаву против редитеља, за подстицање насиља и мржње усмерене према групи јеврејске и српске националне мањине.

Упркос подељеним мишљењима јавности о његовом филму, Седлар је на предлог загребачког Одбора за јавна признања награђен Наградом града Загреба за, како су тада пренели хрватски медији, тај "монструозни фалсификат".

Антифашистички вјесник је тада позвао све којима је стало до пијетета према жртвама усташког режима да потпишу петицију против доделе Награде града Загреба ревизионистичком режисеру Јакову Седлару.

И представници јеврејске и српске националне мањине у Хрватској позвали су тада званичнике Града Загреба и посланике градске скупштине да не прихвате предлог Одбора за јавна признања да се овогодишња награда Града Загреба додели редитељу Јакову Седлару за филм "Јасеновац – истина", који је, када је приказан прошле године, изазвао жестоке критике у Хрватској и државама региона.

Претходно је Антифашистичка лига градским званичницима упутила отворено писмо у којем поручује да би додела награде града Загреба човеку који се служи таквим подвалама и фалсификатима била срамота за Скупштину града и обезвређивање саме награде.

Овај случај завршио је и на дневном реду Часног суда Друштва хрватских филмских редитеља на основу више пријава. Очекивало се да се тај суд изјасни о санкцијама према Седлару, па и његовом евентуалном избацивању из друштва.

До данас, међутим, нема информација о одлукама тог суда.

У образложењу кривичне пријаве Антифашистичке лиге наводи се да је Седлар повредио одредбе које прописују кажњавање онога ко "јавно одобрава, пориче или знатно умањује кривично дело геноцида, злочина агресије, злочина против човечности или ратног злочина, усмереног према групи људи или припаднику групе због њихове расне, верске, националне или етничке припадности, порекла или боје коже, на начин који подстиче насиље или мржњу против такве групе или прападника те групе".

Лига је навела тада и да је Седлар производњом и приказивањем филма о логору Јасеновац у Другом светскоме рату јавно "порекао и знатно умањио кривично дело геноцида, злочина против човечности и ратног злочина, првенствено усмереног према групи српске националне мањине" и то "служећи се заменом теза, лажним аргументима, фалсификованњем и прећуткивањем историјских чињеница, на начин који подстиче насиље или мржњу...".

Седлар, како се наводи, у филму пориче и знатно умањује геноцид почињен против Јевреја, Срба и Рома, а "мржњу подстиче првенствено према Србима".

Лига је Седлара оптужила и да је манипулацијама и бројкама страдалих у усташком логору Јасеновац умањио дело геноцида, злочина против човечности и ратног злочина.

Лига Седлара оптужује и за више фалсификата у филму – пре свега насловне стране листа Вјесник из 15. маја 1945, два писама и потписа Анте Павелића упућена Мили Будаку, а датирана на дан 29. маја 1941. и 14. децембра 1942.

Навели су и да се током целог филма појављују "фотографије које би наводно требало да се односе на логор Јасеновац, али заправо се ради о фотографијама усликаним на другим локацијама и другим временским раздобљима".

У образложењу кривичне пријаве наведено је да Седлар у филму такође истиче да је "српска мањина у Хрватској стварала мит о усташком Јасеновцу као тешку патину над Хрватима који су у властитој земљи постали грађани другог реда".

Тим својим тезама Седлар је, како се наводи у образложењу Лиге, у филму "створио јасан демонизирајући, дискриминаторан, мрзилачки, шиканирајући став према целој једној заједници с обзиром на њихову националну и етничку припадност".

У образложењу кривичне пријаве се, између осталог, наводи и да дистрибуцијом филма широм Хрватске, посебно по школама, и иностранству у оквиру хрватских заједница, Седлар настоји да подстакне друге да усвоје тезе из филма и да на тај начин према српској мањинској групи створе осећаје дубоког анимозитета и мржње.