Држављани арапских земаља све више купују земљиште у БиХ

На подручју општине Илијаш у околини Сарајева у претходних неколико година, Арапи су купили негде између 3.000 и 3.500 дулума, односно око 350 хектара земљишта.

Углавном се ради о земљишту чији су власници били грађани српске националности, а има и појединачних случајева да су земљиште продавали и Бошњаци и Хрвати.

Цена земљишта по квадратном метру је због тога порасла за више од 50 одсто, што према речима начелника те општине Акифа Фазлића, прави проблем локалном становништу које жели да купи земљиште за изградњу стамбених кућа.

"Позитивна страна је што је буџет општине већи. По основу промета непокретностима прошле године смо наплатили близу милион евра, а око 70 одсто, односно око 700.000 евра су направили арапски инвеститори", рекао је Фазлић Танјугу.

Имамо и приходе од плаћања ренте и уређивања грађевинског земљишта, тако да и то повећава наш буџет, додао је он.

На питање који је интерес арапских инвеститора да купују земљиште у БиХ, он каже да је његова процена да они желе да ту проведу један део времена, највише месец дана, имајући у виду климу у њиховим матичним земљама.

Каже да има појединачних случајева међу становницима те општине који исказују негодовање због доласка Арапа, наводећи да "дилеме" увек постоје.

"Сви размишљамо и о тим дилемама, мада ја увек гледам какви су светски процеси, а они показују да имамо све више миграција и да је све отвореније тржиште некретнина", рекао је он.

Гледаћемо да тај процес учинимо позитивним и надам се да неће имати неке друге конотације, каже он и напомиње да постоје механизми уколико буде другачијих конотација да се оне зауставе.

Напомиње да и држава ту треба да има своју улогу.

У Сарајеву тржни центри и хотели, у околини викенд-насеља 

Фазлић објашњава да се у Кантону Сарајево земљиште купује за тржне центре и хотеле, а у околини, за викенд-насеља. Једно викенд-насеље је, каже, већ изграђено у општини Илијаш.

"Купљено је још доста локација и оне су у процедурама одобравања, доношења дозвола и свега што је потребно за та насеља, њихови инвеститори воде процес изградње и онда продају на тржишту некретнина те објекте", каже Фазлић.

Становници општине Илијаш приметили су све већу продају некретнина у претходних пет година, а на то реагују различито.

Напомињу да немају проблема са новим комшијама, али им је њихово све веће присуство "загонетно".

"Ма шта ја знам, интересантно је то све, загонетно, не знамо зашто купују, да ли су толико богати па улажу новац у некретнине. Прави разлог се не зна. У нашој општини доста купују, граде се насеља, села са 30-40 кућа. Насељавају се, купују станове", каже један од становника.

Универзитетски професор и аналитичар Енвер Казаз сматра да много више Арапа одлази на туристичке дестинације по Европи него у БиХ, те да неке арапске земље знатно више улажу, на пример, у Србију него у БиХ.

"БиХ је у жижи јер се традиционално поима као земља у којој постоји опасност од некаквог политичког ислама. Арапски туристи који ту долазе и остављају новац напросто су жртве једне такве стигматизације, а на другој страни они који се богате и купују земљиште преко илегалних фирми треба да буду гоњени законом БиХ", рекао је Казаз.

Неџад Латић, уредник портал The Bosnia Times, сматра да је мотив оних који купују некретнине предиспозиција за држављанство, јер очекују да ће БиХ ући у ЕУ.

"Отприлике то је мотив већине оних који купују, али највероватније је да су изварани и да су то неки виртуелни пројекти. Још нема суштинске истраге о томе", рекао је Латић.

Каже и да су неки од пројаката реализовани и да је реч о насељима затвореног типа.

Медији пишу да је масовна куповина некретнина за држављане арапских земаља била крајем прошле године предмет провера безбедносних агенција у БиХ.

Истрагом коју је спровела Служба за послове са странцима, која делује при Министарству сигурности БиХ, утврђено је како се таквим трансакцијама бави велики број "фантомских" фирми које располажу минималним почетним капиталом, а инвестирају велике новчане износе.

У децембру је контролисан рад 691 агенције која се бавила таквим трансакцијама, а чак 499 није пронађено на пријављеним адресама.

Да је број долазака Арапа у БиХ све већи, показују и званични подаци.

Позивајући се на податке Граничне полиције, Дневни аваз је објавио да је за седам месеци у БиХ ушло 42.627 Арапа, највише из Емирата 19.887, а затим из Кувајта 11.103.

На трећем месту по броју долазака су грађани Саудијске Арабије, њих 9.385, док је из Катара за првих седам месеци дошао 1.531.

Најмање их је дошло из Јордана – 721.

Према подацима туристичких заједница, они се, пишу босански медији, задржавају у просеку пет до десет дана, док немали број њих изнајме или купе куће за боравак и до месец дана.