Син Јанка Бобетка испитан због ратног злочина у Сиску

Хрватско Државно тужилаштво је саопштило да бригадир Иван Бобетко на разговор у полицију није позван као осумњичени или сведок, већ због давања тачно одређених информација о могућем ратном злочину.

"Иван Бобетко позван је у надлежну полицијску управу ради давања тачно одређених информација о могуће почињеним злочинима на подручју града Сиска током 1991. и 1992. године у склопу спровођења истрага о тим злочинима...", саопштило је Државно тужилаштво, преноси Хина.

Како се наводи у саопштењу, "поступање током истраге је тајно", због чега не може бити објављено више детаља о томе.

ХРТ је раније, позивајући се на незванична сазнања, јавио да је Иван Бобетко приведен због истраге о ратним злочинима у Сиску.

Иван Бобетко је, почетком рата, постављен за заповедника Кризног штаба за Сисак и Банију. Члан Кризног штаба био је и Ђуро Бродарац, ратни заповедник сисачке полиције који је ухапшен 2011. године под сумњом да је пропустио да спречи и казни починиоце убиства 24 сисачка Србина 1991. и 1992. године.

Ђуро Бродарац суђење није дочекао, умро је 13. јула 2011. у притвору, а његов ратни заменик Полицијске управе Сисак Владимир Миланковић је 2013. осуђен на осам година затвора. Врховни суд му је 2014. казну повисио на 10 година затвора.

Иван Бобетко је био често спомињан на суђењу Миланковићу у Осијеку, у исказима сведока који су га именовали заповедником неких спорних акција из тог раздобља и човека који је имао стварна овлашћења на сисачком подручју у време нестанака и убиства Срба.

Иван Бобетко је познат јавности када је у првом сазиву Хрватског сабора торбом из клупе гађао посланика СДС-а Милана Тањгу, а 1992. је напустио ХДЗ јер није хтео, као председник Одбора за унутрашњу политику Сабора, дати сaгласност за извештај Манолићеве комисије којим се утврђивала одговорност за пад Вуковара. У ХДЗ се вратио 1994. након одласка Манолића и Месића из странке, пише Вечерњи лист.

Иначе, отац Ивана Бобетка, Јанко, био је један од највиших хрватских војних званичника и начелник главног штаба Хрватске војске од 1992. до 1995. године.

Хашки трибунал га је 2002. године оптужио за ратне злочине почињене 1993. године у операцији Медачки џеп: прогоне, убиство 100 Срба, пљачку јавне или приватне имовине, безобзирно разарање градова, насеља или села.

Због нарушеног здравља, није изручен суду. Преминуо је 2003. године у Загребу.