Осуде из Хрватске због споменика Пуниши Рачићу у Црној Гори

Локални црногорски медији јавили су да је постављању споменика на имању родне куће Пунише Рачића присуствовало око 300 људи.

Рачић је, како су пренели црногорски медији, спомен-плочу добио као учесник ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године, народни посланик у Скупштини Југославије и носилац "Албанске споменице".

Хрватско национално веће Црне Горе и Хрватска сељачка странка (ХСС) осудили су откривање споменика Рачићу у Слатини.

Руководство актуелне Хрватске сељачке странке тим поводом је затражило од власти у Загребу да хитно упуте најоштрију протестну ноту влади Црне Горе због откривања спомен-плоче Рачићу, кога сматрају атентатором на утемељитеља ХСС-а и, како наводе, истакнутог хрватског политичара Стјепана Радића и друге хрватске заступнике у Народној скупштини у Београду.

"Над тим варварским чином и данас се грози цели цивилизовани свет", наведено је у саопштењу ХСС-а.

Подсећа се да је Хрватски сабор 20. јун прогласио Даном сећања на Стјепана Радића и јунске жртве атентата у, како кажу, београдској скупштини 1928. године.

"Овај богохулни и примитивни чин дубоко вређа не само чланове Хрватске сељачке странке, већ и хрватски народ у целини", наводи се у саопштењу у којем се додаје да ХСС зато тражи од владе и министарства спољних и европских послова да предузму све у циљу тренутног уклања споменика Рачићу, кога називају "крвником и атентатором".

Рачић је 1928. године убио хрватске посланике Павла Радића и Ђуру Басаричека, а смртно ранио Стјепана Радића. Тада је ранио још двојицу – Ивана Гранђу и Ивана Пернара.

Иницијативу да се у његовом родном месту постави спомен-обележје покренуло је братство Рачића, које су подржали мештани Слатине, преноси РТЦГ.

Само пре годину дана Црна Гора је упутила протестну ноту амбасади Хрватске у Подгорици, поводом подизања споменика Мири Барешићу у Драгама код Пакоштана, истакавши да треба имати у виду да је реч о човеку правоснажно осуђеном за убиство Владимира Роловића, југословенског амбасадора у Шведској 1971. године.

Црна Гора је у ноти изразила очекивање да ће се хрватска влада оградити од тог, како су навели, "нецивилизацијског чина, с обзиром на то да је Владимир Роловић био истакнути борац против фашизма и истакнути југословенски и црногорски дипломата".

Због подизања споменика Баришићу протестну ноту хрватским властима упутио је и Београд. Споменик Барешићу, међутим, није уклоњен.