Парламентарни избори у Албанији

У Албанији се одржавају девети парламентарни избори од пада комунистичког режима Енвера Хоџе 1991. и први од пуноправног чланства те земље у НАТО-у и добијања кандидатског статуса за прикључење ЕУ. На појединим биралиштима било је случајева куповине гласова и застрашивања бирача.

Избори су првобитно били расписани за 18. јуни, али су одложени због бојкота опозиције.

Договор о одржавању избора постигнут је између власти и опозиције, уз посредовање ЕУ и пре свега САД.

Данас до 13 сати одзив je био 27,28 одсто, јавља Ројтерс. Како је саопштило албанско Министарство унутрашњих послова, на појединим биралиштима било је случајева куповине гласова и застрашивања бирача.

Министарство, међутим, није изнело више детаља. 

Албански парламент, иначе, има 140 посланика, који ће бити бирани у 12 вишечланих изборних јединица према пропорционалној заступљености затворених листа са изборним прагом од три одсто за странке и пет одсто за коалиције.

На изборима ће се поновно суочавају две водеће коалиције предвођене Социјалистичком странком (ПС) и актуалним премијером Едијем Рамом и опозиционом Демократском странком (ПД) Љуљзима Баше.

Ту је и Покрет за Социјалистичку интеграцију (ЛСИ) Петрита Василија, који ће поновно представљати "језичак на ваги" приликом састављања нове албанске владе.

Међународни институт ИФИМЕС из Љубљане у анализи поводом избора констатује да је највеће негативно изненађење лидер ПС Еди Рама који се окренуо национализму и наводном повезивању албанских етничких простора у једну државу.

Не сме се, како се наводи, заборавити чињеница да је Албанија пуноправна чланица НАТО-а и да за њен суверенитет гарантује НАТО, док је у уставу Косова јасно записано, да није могуће припајање односно "уједињење Републике Косово са неком другом државом па ни са Албанијом".

Позивајући се на расположење бирача, ИФИМЕС наводи да после четири године на челу албанске владе, албански гласачи и један део међународне заједнице спремни су да актуалном председнику владе и лидеру ПС, због његове непримерене реторике и појединих потеза доделе "жути картон", али не и Социјалистичкој странци.

Према истраживањима, Социјалистичка странка појединачно би освојила највише гласова, али не толико да би могла сама да формира владу.

Демократска странка заостаје за Социјалистичком странком, док је на трећем месту Покрет за социјалистичку интеграцију (ЛСИ).

Наводи се да је Рама помаке направио у прве две године премијерског мандата јер је тада, како се наводи, много обећавао, али је тај почетни занос изгубљен повезивањем актуелног премијера са "канабизацијом Албаније" и цветањем организираног криминала и нарко бизниса.

Аналитичари сматрају, да Еди Рама Албанију генерално води у погрешном смеру, пре свега због слабих економских услова, који се очитавају у високој стопи незапослености, порасту трошкова живота, ниским платама и малим пензијама, које не омогућавају живот достојан човека.

Додаје се и да Рама више није фаворит Запада, јер петоструко повећања приноса марихуане није резултат којим се може похвалити, па за то у ИФИМЕС-у сматрају да ће парламентарни избори показати да ли ће Баша знати да искористи све слабости Раме и постане нови албански вођа.

Међутим, ко ће бити нови албански вођа у много чему зависиће од Покрета за социјалистичку интеграцију (ЛСИ), од чије подршке ће зависити ко ће формирати нову албанску владу.

број коментара 0 пошаљи коментар