Улазак у НАТО или референдум о имену – шта је прво на дневном реду у Македонији?

Расплет вишедеценијског спора, или нова унутрашња тензија. Шта доноси најава да је Македонија спремна да размотри промену свог службеног назива како би Грчка престала да се противи њеном чланству у НАТО-у? Шефови дипломатија две земље састаће се данас, али ова тема, изгледа, неће бити на дневном реду. У Скопљу се, међутим, не ћути, а о томе је за РТС говорио Петар Арсовски, аналитичар из Македоније.

Господине Арсовски, како се у Скопљу тумаче најаве да би коначно могао да се реши спор између Грчке и Македоније око имена, а зарад бржег уласка у НАТО?

Различити политички фактори различито доживљавају ове вести. Свакако има повећања енергије око тог спора и могућности да Македонија уђе у НАТО, што је већ одавно стратешко опредељење Македоније. Међутим, досадашња владајућа странка ВМРО-ДПМНЕ се фокусира у свом политиком наративу на решење проблема са именом, док се садашња владајућа странка фокусира на прикључење НАТО-у – онда досадашња то третира као могући проблем а СДСМ као цео бенефит за Македонију.

Које решење је реалније и боље – да Македонија евентуално уђе у НАТО под именом БЈРМ или под новим именом, помиње се Република Северна Македонија или Горња Македонија?

То што је најбрже није увек најбоље. Мислим да је најбоље за Македонију да сада заувек реши проблем имена, међутим, имајући у виду да су све политичке странке у Македонији већ рекле да ће то решење ићи на референдум, мислим да је то временски немогуће. Мислим да је реалније решење да Македонија уђе у НАТО са привременом референцом, а да тај процес преговора око имена продужи до евентуалног уласка Македоније у ЕУ.

Поменули сте референдум. Какво је тренутно расположење грађана, да ли би то поново могло да их изведе на улице? То је сценарио који смо имали прилике да гледамо у претходном периоду.

Свакако је питање решења имена једно питање са високим емотивним набојем будући да је ипак гласачко тело састављено и од Македонаца и од Албанаца. Македонци су, у принципу, по том питању подељени док су Албанци скоро 99 одсто за брзо решење проблема. То ће зависити од странака јер ће оне морати да се изјасне пре референдума. Није искључено да ће тај емотивни набој довести до тензија, међутим, уколико политичка странке нађу консензус и делују на бираче мислим да је то могуће избећи.