"Реакције на Фрљићеву представу аутогол правашко-клерикалне деснице"

"Агресивни, пуни мржње и жеље да цензуришу уметност, остали су изоловани, сами и уплашени у позоришту и испред њега, без икаквог постигнутог ефекта. Уместо да продубе страх, њихов га је пораз смањио. Еуфорија с којом је публика дочекала излазак глумаца на сцену, рекла је на крају све о настојању да се вратимо у средњи век", написао је Марковина у тексту објављеном на хрватском порталу Телеграм.

"Укратко, да би се уопште успело приступити позоришту, требало је прогурати се кроз ту масу модерних усташа и отрпети салве њихових увреда. Што зна бити посебно забавно уколико сте јавна личност и самом појавом представљате црвену крпу за окупљене".

Издвојени из масе у којој су се осећали сигурно, на странјк територији и у простору у којем, а то је било очито, нису никад ушли пре тога изгледали су много мање сигурни.

Марковина, који је сведочио тим догађајима, каже да прва ствар коју треба нагласити у вези са дивљањем пред сплитским ХНК-ом и у њему је да је протест доживео потпуни дебакл.

Најпре зато, каже, јер му је основна намера била да се створи атмосфера страха и спречи извођење Фрљићеве представе, а ни у чему се од те две ствари није успело.

Штавише, пише Марковина, начин на који је готово препун театар исмејао демонстранте могао би за дуже време да смањи цензорске намере сплитске клерикалне и националистичке деснице.

Поредећи ова догађања са онима од пре шест година, када је у Сплиту одржан први Прајд, Марковина каже да се поновио исти сценарио само сада са много мање учесника.

А све је, подсећа, кренуло саопштењима маргиналних странака, па подршком Цркве, а на крају и јасном подршком Министарства културе, уз константно подизање тензија локалних медија и мобилизације масе.

"Тако да је на крају практично читав град знао што се спрема", навео је аутор и додао:

Описујући моменат свог уласка у позориште, Марковина каже да је то било посебно живописно.

Прво су му, каже, поручивали да се врати у Босну, па да га чека кривична пријава, а потом мудро закључили да је добро што је пустио браду, да би се на крају препустили скандирању:"Четник".

Ипак, према његовим речима, забавнији део "фашистичког фолклора" се догодио унутар препуног позоришта, када су сви присутни практично исмејали демонстранте, што би за дуже време могло да смањи цензорске намере сплитске клерикалне и националистичке деснице.

Марковина, наиме, описује да је петнаестак особа купило карте и ушло у позориште с намером да прекину представу.

Прво су, каже, већ при самом уласку у зграду, нагло променили држање и ход.

Из задња два реда партера и са балкона, непосредно након почетка представе почели су да певају: "Зови, само зови", али су уместо подршке исмејани.

"Реакција публике их је дотукла. Не само што нису добили никакву подршку, него су и отворено исмејани, аплаузима и дечјом песмицом: 'Кад би сви људи на свету', навео је Марковина истакавши да је све даље било још забавније када их је полиција једног по једног изводила напоље.