Деца избеглице на балканској рути изложена великом ризику

Подаци су део извештаја који су објавиле међународне организације Међународни спасилачки комитет и Save the Children, у сарадњи са још 10 националних и међународних организација које раде на пружању помоћи избеглицама и мигрантима.

Представница организације Save the Children Јелена Беседић каже да је деци потребна свеобухватна подршка прилагођена њиховим потребама.

"Начин да безбедно и легално наставе пут ка земљама Европске уније скоро да не постоји. Много деце одлучује да остане ван званичног система, па стога не добијају ни помоћ хуманитарних организација, а онда се често нађу на мети кријумчара који њима манипулишу помоћу претњи", каже Беседићева.

Како се наводи, стање је овакво због све рестриктивније политике контроле граница и често неадекватног одговора система социјалне заштите у државама дуж такозване балканске руте.

Системи социјалне заштите у државама дуж руте често не успевају да идентификују и адекватно подрже ову изузетно рањиву децу, међу којима има и оних старих само девет година, која бежећи од рата и сиромаштва, прелазе хиљаде километара без родитеља или старатеља.

Ова деца су често "невидљива", а у неким случајевима, чак и када их систем социјалне заштите идентификује, бивају смештена у неадекватне услове, што у неким земљама укључује и притвор.

Ризици за децу која путују на овакав начин су се још више повећали након што је пре годину дана почела примена споразума између Европске уније и Турске која је довела до затварања граница дуж такозване балканске руте.

Због ових рестриктивних мера, деца без пратње принуђена су на очајничке потезе, те се ослањају на трговце људима или кријумчаре, у којима виде једини начин да наставе пут.

На овај начин поједина деца постају жртве експлоатације, јер их кријумчари и трговци људима приморавају да раде и зараде новац да наставе пут, а често их и злостављају, наводи се у извештају.

У овим околностима деца су занемарена и изложена огромном стресу и опасности.

Системи социјалне заштите у земљама региона, који треба да идентификују и пруже заштиту деци без пратње, суочени су са тешкоћама у напору да одговоре на потребе рањиве деце чији број расте од почетка кризе 2015. године.

У Србији је на нове захтеве одговорено повећањем смештајних капацитета за децу без пратње, а запослени су и додатни социјални радници који им пружају подршку.

Ипак, потребно је уложити додатне напоре како би се успоставила системска решења за адекватну заштиту ове групе деце.

У свим земљама дуж руте потребно је повећати смештајне капацитете и обезбедити смештај који је намењен искључиво деци без пратње.

Често се дешава да, чак и када су идентификовани као деца, малолетници без пратње бивају смештени у центре са одраслим избеглицама које не познају или у смештај који је налик притвору, као што се догађа у Бугарској и Мађарској.

Старатељи преоптерећени, без довољно искуства 

Деци без пратње често буду додељени старатељи из центра за социјални рад који истовремено воде више сличних случајева, те су преоптерећени, немају довољно искуства или нису обучени за рад са децом избеглицама и мигрантима, па не могу да им пруже подршку у складу са важећим стандардима.

Представница организације Мађународни спасилачки комитет, Ешли Ловет каже да се нека деца такође жале да нису довољно упозната са својим правима, нити са правним опцијама које им стоје на располагању.

Свако дете мора да добије сву помоћ и заштиту која му је неопходна.

"Потребно је да владе у земљама дуж руте унапреде систем подршке овој најрањивијој групи, али пре свега, морамо обезбедити да те владе добију неопходну подршку и средства да се носе са овом кризом", сматра Ловетова.

Додала је да Европска унија и државе чланице ЕУ морају испунити обавезе које су преузеле и обећање да ће на адекватан начин одговорити на потребе ове деце, што укључује и пресељење деце без пратње у земље Европске уније и њихово спајање са породицом.

"Владе које то чине морају прекинути са праксом стављања деце у притвор, а деци која путују без родитељске пратње треба доделити обучене старатеље. Уколико ове мере изостану, деца која су већ претрпела трауме због рата, сукоба и тешког путовања биће доведена у још тежи положај, јер безбедан и легалан пут за њих не постоји, нису адекватно заштићена, а очајнички желе да наставе даље", закључила је Ловетова.

У креирању извештаја који су координирале организације Мађународни спасилачки комитет и Save the Children, учествовале су невладине организације Атина, Београдски центар за људска права, Центар за интеграцију младих, Идеас, Инфо парк, Новосадски хуманитарни центар, Отворена порта, ПИН, Праксис и Terre des hommes.