Јуратовић: Елите на Балкану не желе у ЕУ, Србија се мало одвојила

DW: Господине Јуратовићу, шта мислите, у ком смеру се креће Македонија? Ка Европској унији или су можда неке друге алтернативе постале атрактивније, на пример Русија?

Јосип Јуратовић: Та земља се не креће никуда, бар од 2008. она не иде никуда. Тамо се, то је моје мишљење, искристализовао круг људи који су злоупотребили моћ за своје лично богаћење. А да је та сумња оправдана, види се и по томе што се покушава да се спречи независно судство у њиховом послу, што се покушава да се на све утиче. Тај круг људи покушава, колико год је могуће, да заустави процес демократизације. Такво је стање у Македонији и због тога пати читава нација.

Верујете ли да трајна криза те мале земље представља озбиљну опасност по Западни Балкан?

Ту је још једна земља поред Македоније која је у сличној ситуацији. То је Босна и Херцеговина. Те две земље блокирају сваки напредак. Србија се ту мало одвојила и настоји да, што је могуће брже, уђе у Европску унију – то иначе сматрам веома важним, јер Београд још има одређени утицај на читав регион. Што се тиче Македоније, чињеница је да се та земља налази у веома тешкој ситуацији и надам се да ће у региону победити разум. Уздам се у људе. У том региону има доста разумних људи којима је потребна подршка – и споља. Ту не мислим само на људе који нису у странкама, већ, штавише, на саме странке. Оним разумнима саветовао бих да политику посматрају на следећи начин: ако они не буду почели да је користе, ако се не укључе, онда ће се укључити они други. Демократија захтева учествовање – и то у странкама. У парламентима не седе иницијативе или цивилне организације, већ представници странака. Важно је да се странке изнутра демократизују и да се разуму такорећи припреми терен.

Да ли бисте рекли да је стање у Босни и Херцеговини исто тако компликовано као у Македонији? Како немачка влада и немачки посланици виде ситуацију у тој земљи?

У суштини, ситуација у те две земље не може се упоређивати, али је она подједнако тешка и у БиХ и у Македонији. Постоје сличне потешкоће: пре свега нам упада у очи да је постало модерно бојкотовати парламенте, што најоштрије осуђујем. Онај посланик који бојкотује парламент, морао би, уколико има достојанства, одмах да врати свој мандат. Није он изабран да би бојкотовао, већ да би се у парламенту с најбољим аргументима и предлозима борио за будућност земље. Босна и Херцеговина је у истој или сличној ситуацији као и Македонија када су у питању политичке елите. Оне не желе у Европску унију и свим могућим средствима покушавају да заобиђу приступ ЕУ. Аргумент око имена Македоније само је изговор за то да се ништа не ради. Да би Македонији кренуло набоље, држава се мора реформисати изнутра, мора се учинити функционалном. Македонска влада, међутим, ништа, баш ништа не ради како би земља ушла у ЕУ. А влада и не жели у Европску унију. То, иначе, важи и за Босну и Херцеговину. Елите не желе у ЕУ зато што су се угнездиле у систему који су саме себи изградиле. Свака промена тог система угрожава њихове позиције. То они веома добро знају. Зашто би онда уопште хтели у Европску унију?

Јосип Јуратовић, родом из Копривнице, од 2005. је посланик Социјалдемократске партије Немачке (СПД) у немачком парламенту. Члан је Одбора Бундестага за спољне послове и известилац Одбора за европске послове задужен за југоисточну Европу.