Додик: Циљ ревизије – уништење Српске

У колумни за Глас Српске Милорад Додик напомиње да то никада није крио ни Френсис Бојл, некадашњи саветник Алије Изетбеговића, који је током рата у БиХ Међународном суду правде поднео тужбу у име БиХ.

Подсећа да је Бојл за један сарајевски медиј, након што је у фебруару 2007. године донесена пресуда против Србије, рекао да је тужба добијена и да власти у БиХ то морају искористити за испостављање захтева за укидање Републике Српске.

Тужбом се, како наводи, Србија теретила да је директно одговорна за геноцид почињен на целој територији БиХ и да је у оквиру тога "испланирала, припремила, сковала заверу, подстицала, охрабривала, помагала, подстрекивала и починила геноцид".

Истиче да је цели процес пред Међународним судом правде био пун мањкавости и нелогичности, уз заобилажење правних правила.

"Тада тужена СР Југославија није била чланица УН, чији орган је тај суд, па није ни могла бити страна у поступку. Тужба, а и каснији поднесци, били су активност искључиво муслиманскобошњачке стране у БиХ", написао је у колумни за Глас Српске Милорад Додик.

Истиче да је именовање Сакиба Софтића за агента пред Међународним судом било врло упитно.

"Наиме, Живко Радишић као тадашњи члан Председништва БиХ изабран као представник коалиције која чини и садашњу власт Српске, још 1999. године, обратио се Народној скупштини Републике Српске због оллуке Председништва донесене његовим прегласавањем од бошњачког и хрватског члана. Председништво БиХ је 6. октобра 1999. године донело одлуку о наставку поступка пред Међународним судом правде поводом тужбе коју је ондашња Република БиХ поднела против тадашње СР Југославије", пише председник Републике Српске.

У складу са Уставом БиХ, подсећа он, Радишић се успротивио таквој одлуци и о томе обавестио Народну скупштину Републике Српске, која је двотрећинском већином то прогласила деструктивним по животни интерес Републике Српске.

"Притом је Народна скупштина закључила да у складу са Уставом БиХ спорна одлука није ступила на снагу, те да је тиме и повучена тужба БиХ против СРЈ", наводи Додик у колумни.

Оценио је да је након тога бошњачка страна чекала идућу прилику, те у јануару 2002. године покушава на кварно, у предлогу буџета БиХ за ту годину, да обезбеди 463.414 КМ под ставком "финансирање агента БиХ пред Мећународним судом".

"И ова одлука је донесена прегласавањем Радишића, на шта је он поново у складу са Уставом БиХ изјавио да је то деструктивно по животне интересе Српске. Опет је заседала Народна скупштина Републике Српске и потребном двотрећинском већином потврдила Радишићеву изјаву, позивајући се притом и на своју одлуку од октобра 1999. године о повлачењу тужбе БиХ због неслагања Републике Српске", пише даље председник Републике Српске.

Кварна игра, додаје он, наставља се 4. октобра 2002. године у време општих избора.

"Одржава се седница Председништва БиХ и поново прегласавањем Радишића доноси одлука о именовању Софтића за агента БиХ. Та одлука није ни објављена у Службеном гласнику, па није ни ступила на снагу", подсећа Додик у колумни.

Наводи да је затим настало затишје које је трајало до маја прошле године када се лажни агент Софтић обратио Међународном суду, тражећи одговор да ли је и даље агент БиХ који може поднети захтев за ревизију пресуде из 2007. године.

"Већ сутрадан добио је одговор да не може и да је потребна нова одлука Председништва БиХ за ревизију. То не смета Бакиру Изетбеговићу да почетком ове године најави ревизију, уз тврдњу да ће то изазвати највећу кризу у БиХ након Дејтона", пише председник Републике Српске у колумни.

Оценио је да Бакир Изетбеговић није ништа друго него настављач мисли и дела оца Алије и његове Исламске дскларације.

"Жртвоваћу мир за независност БиХ, говорио је Алија. Жртвоваћу стабилност за ревизију, говорио је Бакир. Алија са свим својим значајем, успио је само покренут крвави рат, да би као посљедицу добио земљу подијељену по националним шавовима, док Бакир одлично успева растурати и оно мало поверења у БиХ, уздајући се у подршку из западног света, понајвише САД", пише Додик у колумни.

Сматра да су Бакирову и бошњачку бахатост омогућили СДС, ПДП и НДП, који су као такозвани Савез за промене, постали Бакирови саучесници у походима на Српску и њену власт.

"Тиме су Бакиру показивали верност за оних неколико фотеља које су добили Босић, Шаровић, Мектић, Тадић, а посебно Иванић и Црнадак. На то их подсећа упозоравајуће саопштење СДА на оно што су потписали Бакиру 9. новембра 2014. године, примајући његову милост увођења у власт на нивоу БиХ", пише председник Републике Српске.

Напомиње да су без условљавања које су могли и морали испоставити Бакиру и СДА, "такозванци из Савеза за промене оставили Српску без ијединог ефикасног инструмента у супротстављању великобошњачкој политици".

"Сада се Драган Чавић жали како им је савез са Бакиром наштетио, а не говори како је та братија савеза за преваре нанијела штете Републици Српској. Не треба Бакиру бољих службеника од Босића, Мектића, Шаровића и Пандуревићеве, који сваки дан бљују ватру на Републику Српску. Њих четворо и јесу председници СДС-а, а Вукота Говедарица је само потпредседник. Њему је четворка рекла да се прави важан и напада Додика, а они ће то радити са сарајевских паложаја", оцијенио је Додик у колумни.

Почетком марта, пише председник Републике Српске, слиједи одговор Међународног суда и одбацивање бошњачког захтјева за ревизију, на шта је Бакиров коментар био да све док постоји суд, наново се може покренути процес у односу на оно што се дешавало.

"Другим речима, никада неће одустати од укидања Републике Српске. Осим, ако заувек не изгубе било какву подршку из Републике Српске коју им сада дају СДС, ПДП и НДП, као такозвани Савез за промјене", упозорио је Додик.