АП: Црна Гора на раскрсници између Запада и Русије

Црна Гора са 2.000 војника, стиснута између високих планина и Јадранског мора, тешко да би могла да унапреди одбрану Запада у било каквој конфронтацији са Русијом.

Упркос величини и мањку војне снаге, Црна Гора је у напетој ситуацији због надметања Запада и Москве за утицај на Балкану, а исход би могао да одреди правац целог региона Балкана – ка ЕУ, НАТО-у и интеграцији са Западом или ка Русији, наводи АП.

"Јасно је да су тензије између Истока и Запада оставиле последице на политичку и безбедносну ситуацију на Западном Балкану", рекао је бивши премијер Црне Горе Мило Ђукановић у недавном интервјуу за агенцију АП.

Бивши црногорски премијер Мило Ђукановић позвао је ЕУ да заустави "деструктивни" утицај Русије на Балкану, укључујући кампању дезинформацијама, након наводног покушаја државног удара на дан избора у Црној Гори.

Црногорско тужилаштво је оптужило Русију и оперативце њене тајне службе за покушај државног удара, 16. октобра прошле године, на дан избора у Црној Гори, укључујући и планирање убиства тадашњег премијера Ђукановића.

Црна Гора је била верни савезник Русије до одвајања од Србије на референдуму 2006. године, када је држава са 620.000 становника направила снажан преокрет ка евроатлантским интеграцијама, подсећа агенција АП.

Русија се снажно противи експанзији западне војне алијансе у региону који сматра делом стратешке "сфере интереса", додаје агенција.

Црна Гора је на прагу уласка у НАТО и до сада је приступни Протокол о чланству потврдило 25 од 28 земаља чланица Алијансе. Остало је да то ураде САД, Холандија и Шпанија.

Пријем у НАТО могао би да буде одложен за лето јер Амерички сенат у календару нема простора за дугу расправу о Црној Гори, наводи Политико, а преносе подгоричке Вијести.

Политички магазин истиче да је главни кривац републикански сенатор Ренд Пол, који је прошле недеље спречио да се одлучи о ратификацији протокола.

Кремљ је негирао умешаност у покушај државног удара, али отворено води кампању против НАТО-а не само у Црној Гори већ и у суседним земљама – Србији, Босни и Херцеговини и Македонији, пише АП.

Лидер црногорског Демократског фронта Андрија Мандић истиче да Црна Гора никада не треба да постане чланица НАТО-а и да треба да одржава блиске односе са својом словенском, православном "браћом" у Русији.

"Ми припадамо цивилизованом кругу који је наследио најбољу традицију Црне Горе, која је током 300 година имала најбоље односе најпре са Руском империјом, а касније са Совјетским Савезом", рекао је Мандић за агенцију АП.

Аналитичари сматрају да иза свих тензија стоје велики стратешки циљеви. За Русију то је приступ лукама за војне бродове на Медитерану и одржавање својих економских и политичких интереса, а за НАТО држање руске морнарице подаље од такозваних "топлих мора".

Црна Гора је једина држава која има излаз на Јадранско море а да још није чланица НАТО-а, подсећа АП.

Та држава је и даље дубоко подељена на оне који се противе и на оне који се залажу за чланство у НАТО-у и другим западним интеграцијама.

НАТО је 1999. године бомбардовао Црну Гору, као и Србију, због чега је западна војна алијанса непопуларна у тим државама, закључује АП.