Регион у ишчекивању, "Агрокор" на потезу

Лидер у регионалном бизнису је посрнуо шест милијарди евра дубоко. Ко ће му пружити руку и како? Улогу лидера у тражењу решења преузела је "Сбербанка", која држи више од половине његовог дуга. 

"'Сбербанка' је у директној комуникацији с 'Агрокором'. Не можемо детаљније да коментаришемо однос с клијентом", наводи "Сбербанка".

Детаље разговора о "Агрокору" не откривају ни представнци пет највећих прехрамбених произвођача у Хрватској.

"Оно што нам је у плану је стабилност наших компанија и стабилност послова 'Агрокора', нашег највећег дистрибутера – наш највећи канал за продају", каже Дамир Бурић из "Краша".

Спекулише се која би велика компанија могла да преузме неку од 28 фирми из "Агрокоровог" конзорцијума. Али од "Агрокора" стиже само саопштење да је много нетачних информација у јавности, истичу да опстанак компаније није доведен у питање и најављују решење.

"Агрокору ће бити прихватљив само онај модел који не би ишао на штету наших запослених и добављача и који ће штитити њихове интересе, а у сагласности је с нашим инвеститорима", саопштио је "Агрокор".

У пословање приватних компанија држава се не меша, али изгледа да 60.000 запослених, већина у хрватским компанијама: "Јамница", "Ледо", "Звијезда", "Пик Врбовец", "Беље", "Конзум" и "Меркатор" јесу довољан разлог да хрватска влада направи изузетак.

"Тражимо решење, желимо да оно нема негативног утицаја на стабилност хрватског привредног и финансијског система", каже Андреј Пленковић, председник Владе Хрватске.

"Постоје већ одређени модели по којима ће се заштити сви они који нису криви за ову ситуацију, а у свим тим моделима не постоје ни национализација ни господин Тодорић, ни у управљачкој ни у власничкој структури", рекао је Божо Петров, председник Сабора.

"Агрокор" има фирме у Босни и Херцеговини, Мађарској. У Србији власник је "Дијаманта", кикиндског "Млина", "Мивеле", "Фрикома", "Меркатора", а у оквиру њега "Идеје" и "Роде", затим "Суперкартице" заједно са "Сбербанком".

Запошљава око 11.000 људи, можда и двостурко више, кад се урачунају и они који раде у компанијама добављачима.

Ипак, српска држава не треба да се меша, сматрају стучњаци.

"Одређен број запослених који раде у неким трговинским предузећима 'Агрокора' може да буде мало забринут за посао, али људи који раде у производним фирмама мислим да имају сигуран посао, као и остали запослени у привреди Србије. Увек ту неко губи, а неко добија посао, разлог је што се ради о добрим фирмама које добро послују у оквиру постојећег предузећа, а добро би могли да послују и са евентуално неким новим власником", каже професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић.

Министарство трговине је најавило за почетак ове недеље састанаке с представницима "Агрокора" у Србији и са њиховим добављачима. Подсећају да је рок за плаћање у 60 дана, а неки добављачи су им рекли да већ четири месеца нису добили новац за робу испоручену "Агрокору".