Прлић: Херцег-Босна била за БиХ и сарадњу са муслиманима

Првостепеном пресудом из 2013. године Хашки трибунал је осудио Јадранка Прлића, Бруна Стојића, Слободана Праљка, Миливоја Петковића, Валентина Ћорића и Берислава Пушића на укупно 111 година затвора за злочине против човечности, кршење закона и обичаја ратовања и Женевских конвенција у периоду од 1992. до 1994. године у БиХ.

Првооптужени, бивши председник Владе Херцег-Босне, Јадранко Прлић је у свом обраћању Жалбеном већу трибунала рекао да је "Херцег-Босна била за Босну и Херцеговину, против прекрајања граница и за сарадњу са муслиманима", пренела је Фена.

Тврдио је како је првостепено судско веће пропустило да узме у обзир на десетине цитата из службених транскрипата који то потврђују, као и да је занемарило низ чињеница и доказа који обарају тезе о удруженом злочиначком подухвату.

"Пресудом је погрешно утврђена криминална намера Херцег-Босне. Политички карактер ХЗ ХБ је потврђен, да се ради о страначком удруживању. Занемарено је да је ХДЗ БиХ, у чијем оквиру су формиране заједнице, увек био за независност БиХ и равноправност хрватског народа", рекао је Прлић.

Прлић је, како преноси Фена, напоменуо како се у документима ХЗ ХБ нигде не спомиње Бановина Хрватска, премештање становништва, било какав облик дискриминације, ништа у супротности Женевским конвенцијама.

Сви јавни наступи, расправе и интерни састанци били су, како је навео Прлић, посвећени пуном поштовању међународног хуманитарног права, те да није ни било говора о премештању становништва.

Такође, додао је да је за време његовог деловања у владама БиХ био осигуран повратак свима који су напустили домове.

Прлић је тврдио да су евакуације вршене због потенцијалних хуманитарних катастрофа и напада "Армије РБиХ, потпомогнутих муџахединима".

"Херцег-Босна је јамчила повратак имовине правим власницима и усвојене су мере да се сви морају вратити у домицилна места. У Херцег-Босни је био забрањен промет непокретности", рекао је Прлић.

Истакао је и како је формирање Хрватске Републике Херцег-Босне био израз прилагођавања мировном плану о унији три републике, напомињући и да је суд такође занемарио, како је навео, договор муслимана са српском страном о распаду БиХ, као ни то како су они прогласили муслиманску републику Босну.

Током свог излагања, Прлић је најавио излазак књиге, која ће, како је рекао, објаснити што је то Херцег-Босна.

Како је раније саопштено из Хага, жалбена седница ће трајати до 28. марта.

Одбрана ће шест дана представљати своје жалбе, а након тога ће своју жалбу представити Хашко тужилаштво.

Последњег дана заседања, 28. марта, сви подносиоци жалби ће имати могућност да се лично обрате Жалбеном већу.

У саопштењу Хашког трибунала се напомиње да је овај случај познат као "Прлић и други", највећи и најкомпликованији случај пред тим судом.

Суђење је почело 26. априла 2006. године, а Тужилаштво је завршило са представљањем својих доказа 2008. године, међу којима су била и испитивања 249 сведока.

Одбрана је своје доказе представљала од 2008. до 2010. године када је испитано 77 сведока.

Укупан број судећих дана износи 465, а завршне речи окончане су у марту 2011. године.

Пресуда, која је изречена 29. маја 2013. године има више од 2.600 страна укључујући и издвојена мишљења двоје судија.

Том првостепеном пресудом Прлић осуђен на 25 година затвора, Стојић, Праљак и Петковић на по 20 година, Ћорић на 16, док је Пушићу изречена казна од 10 година затвора.