Словенци нуде идеју поделе ЕУ на "мегарегије"

Борут Пахор је почетком недеље у свом говору дипломатама упозорио на реалну перспективу регионализације ЕУ, подсећа Хина.

Идеално би било да Европа остане "што целовитија и што слободнија", али тек треба пронаћи заједнички европски идентитет, па зато у садашњој кризи и изазовима Европа стоји пред дилемом хоће ли се развијати "према што тешњем или што лабавијем" савезу народа, односно држава с традиционалним националним апаратима, оцењује Рупел.

Зато би, према његовим речима, требало предвидети могућност поделе ЕУ на мање јединице, такозване "мегарегије", које би према географском или интересном начелу састављале "сродне" државе, према моделу по којем су се повезале државе Бенелукса или Вишеградске групе.

Као једну од могућности, он наводи комбинацију са формирањем источне, западне, северне, јужне и централне мегарегије, као будућим саставним деловима данашње ЕУ.

Рупел Словенију види у централној мегарегији, заправо Вишеградској групи проширеној Аустријом и Словенијом.

У том би случају, предвиђа он, Хрватска заједно са Бугарском и Румунијом, чинила источну мегарегију, на северу би се удружиле скандинавске и балтичке државе, а у јужну мегарегију медитеранске чланице Кипар, Грчка, Италија, Малта, Португал и Шпанија.

"Кад за то дође време, у европску источну мегарегију укључили би се редом Србија, Македонија, Црна Гора, Косово, Турска и Украјина", наводи Рупел.

Политички и привредно најјачу групу чиниле би чланице западне мегарегије: Белгија, Француска, Холандија, Ирска, Луксембург и Немачка.

Европа би, међутим, могла бити регионално подељена и према океанима и морима којима гравитирају поједине државе и то на: атлантску групацију, балтичко-северноморску, подунавско-црноморску и средоземну групу.

У том би се случају, упозорава Рупел, Словенија нашла у истој групи са Хрватском, а са њом има нерешено гранично питање које се углавном врти око границе на мору.

"Притом мислим на изворне европске идентитете, а не на оне које доносе усељеници. Мислим на европске локалне и националне идентитете, на идентитете језичних група, геополитичке, али и опште европске идентитете", каже Рупел у својој анализи.