Дојче веле: Како упокојити НДХ?

Више од месец дана је прошло откако је у градићу Јасеновцу откривена спомен-плоча с уклесаним натписом "За дом - спремни". Наравно, реч је о усташком поздраву, као и о локацији надомак спомен-подручја некадашњег концентрационог логора из доба Независне Државе Хрватске.

Споменик који већ данима изазива јавну дискусију, подигли су ветерани ХОС-а за 11 припадника своје јединице погинулих на јасеновачком подручју у ратним окршајима од 1991. до 1995. године. Но чини се да се, према свим реакцијама, тај камени спомен претвара првенствено у посвету наведеном старом озлоглашеном поздраву, наводи Дојче веле у тексту "Како упокојити НДХ"?

Главно питање које стога неугодно одзвања Хрватском гласи: како је било могуће да тај поклич осване баш тамо где су његови поклоници, хрватски следбеници фашиста и нациста, побили највише људи, махом цивила - Срба, Јевреја, Рома, па и Хрвата антифашиста и комуниста?

"Преко 80.000 жртава усташког конц-логора поименце је набројано по стакленим таблама јасеновачког музеја у сенци монументалног Каменог цвета Богдана Богдановића. Логорски комплекс пружао се дуж леве обале Саве, до Старе Градишке, а и на другу, босанско-херцеговачку страну".

Али одговор на горње питање, пише Дојче веле, можда ваља тражити у проширењу енигме, будући да су се пре Јасеновца слични натписи појавили на многим другим местима у Хрватској, у разним облицима.

Комеморативни поводи једне десничарско-екстремистичке паравојне јединице с почетка претпрошле деценије, свакако нису ни прва, ни једина њихова појава у последњих цетврт столећа.

Уз ХОС, долазимо до правног парадокса у који су већ годинама запетљане хрватске власти. Фрањо Туђман је својевремено забранио ХОС и наложио прагматично инкорпорирање његових припадника у јединствену хрватску војску. Само удружење остаје регистровано уз спорни усташки поздрав, као један од подсетника на чију се традицију и даље ХОС-овци позивају. Обележја домаћих колаборациониста окупатора и њиховог злочиначког режима у Другом светском рату, међутим, ускоро бивају стављена ван закона, наводи Дојче веле.

Није било тешко закључити да њихов заостатак у формално-службеној регистрацији ХОС-а остаје до дан-данас најприкладније упориште НДХ-носталгичара. И у тај се претинац посеже сваки пут када некоме затреба мало конфронтације са властима, неистомишљеницима, медијима.

Сличан је пример био са ХОС-овим спомеником у Сплиту пре две године, али с њега је натпис "За дом - спремни" убрзо уклоњен. Ипак, може се дефинитивно рећи да хрватске власти генерално избегавају суочавање с тим проблемом који би, у противном, могао доста једноставно да се рашчисти.

Усташке ознаке су забрањене по неколико прекршајних закона и све пропратне контроверзе не би требало да представљају тако велику практичну потешкоћу, само кад би било оне фамозне политичке воље за хватање укоштац са властитим срамотама.

"Али чини ми се да тај, већ трајно проблематиЧни аспект хрватске политике, може донекле да реши само ХДЗ", оцењује за Дојче веле,  Берто Шалај, политиколог са загребачког Факултета политичких наука.

"То се видело с примером Иве Санадера, релативно успешним у том погледу", наставља Шалај, "док је сада реч о мало друкчијим односима у тој странци".

"Јер, види се да интерни екстреми показују отпор према покушајима новог лидера Андреја Пленковића да их помакне ка ублаженијим позицијама десног центра. Они то изводе и кроз посланички клуб у парламенту, али и помоћу разних везаних удружења, рекао је Шалај.

Он је мишљења, преноси Дојче веле, да Пленковић процењује да још нема снаге за обрачун с радикалима, па се и не одредује изричито према случају Јасеновца - али и да се ваљда не заварава како ће њихово деловање престати само од себе. "Уз толерисање би могли додатно да се осоколе, да рашире крила за даље акције"

С друге стране, пак, уз овакве случајеве, посеже се и за поређењем усташке идеологије с оном комунистичком и социјалистичком. На захтев да се уклоне усташки или генерално фашистички и нацистички симболи, редовно се узвраћа да треба склонити и нпр. црвену звезду петокраку.

У ишчекивању даљег (не)реаговања хрватских власти поводом јасеновачког и сличних примера политичке клопке, пише Дојче веле, вреди истаћи поучни другачији случај са хрватским правосуђем које је пролетос уважило мишљење државног тужилаштва о испаду фудбалског репрезентативца Џоа Шимунића.

Он је крајем 2013. године анимирао трибине на стадиону у Максимиру, више пута извикујући у микрофон "За дом", а велики број навијача узвраћао му је са "Спремни".

"Тужилаштво је уложило жалбу на решење првостепеног суда због сувише ниске новцане казне, а виша правосудна инстанца потом је уважила став да је Шимунић "био свестан да узвик 'За дом', уз отпоздрав 'Спремни', симболизује званични поздрав за време тоталитарног режима НДХ, односно да као такав представља манифестацију расистичке идеологије, презир према другим људима због њихове верске и етниче припадности, те тривијализацију жртава злочина против човечности", навео је Дојче веле