Вечерњи лист: Шта ђаци у ЕУ уче о рату у БиХ и Милошевићу?

Дневни лист из Хрватске примећује да су се аутори уџбеника суздржавали да означе "агресорским" било који народ или систем у региону, а појам "домовински рат" се и не спомиње.

Примери уџбеника из Финске, Италије и Немачке, и објашњења професора историје из тамошњих средњих школа, показују како се ратови помињу тек у контексту ширих историјских догађања тог доба.

"Југославија је под Титовим руководством представљена као успешна држава 'трећег пута', док су ратови на Балкану ученицима приказани као део сецесионистичких догађања у источној и југоисточној Европи након 1990. године", каже Сирка Ахонен, професорка са Универзитета у Хелсинкију, која је учествовала у профилисању програма из историје.

Додала је да се посебна пажња посвећује национализму, а да се расправља и о томе како међународна заједница није имала адекватан одговор на ратове.

По истом обрасцу је тај део историје обрађен у школама у Немачкој, тачније у Баварској, наводи професор историје и шеф Одељења за образовне политике Друштва учитеља Фриц Шафер.

"Не идемо у детаље. Евентуално ако је у разреду ученик из Хрватске или БиХ, испричаће своју причу", рекао је Шафер.

Према његовим речима, ратови у Југославији се приказују у блоку у којем се обрађује крај Хладног рата, а одговорност за злочине ученик треба да схвати у контексту пораста национализма са свих страна.

Италијански средњошколци у својим уџбеницима читају како су "ратна деловања у Хрватској оправдана постојањем значајне српске мањине, али да су уз регуларну војску (ЈНА) у њима учествовале паравојне српске јединице, које су више пута починиле гнусне злочине против Хрвата".

"Хрватска је ипак брзо створила војску и почела да враћа територију. Кад су хрватска снаге дошле до територија које су настањивали Срби, починиле су и етничко чишћење, протеравши Србе", стоји у уџбенику.

Професор из Тоскане Андреа Нарди оцењује да није реч о релативизацији злочинца и жртве већ да ученици усвоје "тенденције као што је етнички мозаик, каква је била Југославија, и схвате шта се догађа кад таква заједница пропадне или кад порасте национализам".

За разлику од рата у Хрватској, рат у Босни и Херцеговини се детаљније обрађује у свим поменутим државама. Тако средња школа "Јацек Курон" из Варшаве сваке године води ученике трећег разреда у Сарајево.

У италијанским уџбеницима је наведено да се кроз медије Срби у рату у БиХ приказују као агресори, муслимани као жртве, док су Хрвати неутрални.

"Слободан Милошевић се пак спомиње у контексту стварања Међународног суда за ратне злочине на подручју бивше Југославије", навео је Вечерњи лист и додао да поред фотографије Милошевића пише да је "оптужен за злочине против човечности, али да је пре изрицања пресуде умро".