Хофер и Белен подржавају европски пут држава Западног Балкана

На питање агенције АПА, да ли сматрају реалним и пожељним пријем Србије и других земаља западног Балкана око 2020. године, Хофер је одговорио да је пожељно да се државе тог региона приме у чланство ЕУ.

"Пре 25 година је тамо беснео стравичан рат. Данас имамо преговоре са тим државама, што је за поздрављање. Када ће појединачно државе Балкана бити стварно зреле за пријем, видеће се у преговорима", нагласио је Хофер.

Указао је да тренутно постоје проблеми око Србије у вези са питањем Косова, те подсетио да и унутар ЕУ постоје државе, као што је Шпанија, које нису признале независност.

"Биће неопходно много дипломатске спретности, али верујем да Србија са собом доноси одличне предуслове за чланство", закључио је.

Ван дер Белен указује да ниједна друга земља као Аустрија нема тако тесне економске и историјске односе са западним Балканом.

"Средњерочно ће приступна перспектива за земље западног Балкана бити неоспорива за све посматраче. Наравно да је предуслов за успешно приближавање постепена примена европског законодавства. Преговори се већ одавно воде. О путу ка тамо постоје различита мишљења, и многа питања су још отворена", објаснио је Ван дер Белен.

Оцењује да би Аустрија требало да подржи и добро припреми приступање држава Западног Балкана ЕУ.

На питање да ли би признао референдум о независности Републике Српске Хофер је указао да се, ако би референдум био спроведен у сагласности са Уставом, и постојала одговарајућа већина, мора веома обазриво почети са процесом одвајања.

"Посебно на Балкану смо видели куда воде тежње ка независности без преговора", упозорио је Ван дер Белен.

Додао је да би то било у супротности са међународним споразумима у вези са Босном и Херцеговином.

"Владе у Сарајеву и Београду ће, надам се, у оквиру приступних преговора бити толико мотивисане европском перспективом, да ће то деловати и на представнике Републике Српске. Размишљања у правцу нових промена граница су проблематична", уверен је Ван дер Белен.

Упитани која суседна држава је тренутно најближа Аустрији по питању спољнополитичких и европских питања, Хофер је нагласио да земље Вишеград групе тренутно код многих тема представљају "коректив" унутар ЕУ.

"Сматрам корисном конференцијом "Вишеград плус", где би се редовно састајали са Чешком, Пољском, Мађарском и Словачком, али и даљим државама, као што су Словенија, Хрватска и Србија, како би дискутовали о заједничком деловању у ЕУ", објаснио је.

Ван дер Белен је, с тим у вези, поручио да циљ Аустрије мора бити да као неутрална земља у срцу Европе негује добре односе са свим суседима.

"Познато је да постоје државе чланице ЕУ, чије владе имају националистичке тежње, и многе друге, које следе јасан проевропски курс, који ја за будућност Аустрије сматрам и даље јасно бољим путем", закључио је.