Готовина именован за саветника за државну безбедност Хрватске

Решење о именовању Готовине потписао је премијер Андреј Пленковић уочи данашње седнице Владе у Вуковару, а на предлог министра Дамира Крстичевића и генераловог пристанка.

Готовина ће се, како је пренео загребачки Вечерњи лист, бавити системом државне безбедности, коју развија Крстичевић, али ће бити и ангажован према потреби на другим питањима у вези са безбедношћу.

Према правилима о запошљавању унутар Владе, Готовина има право на накнаду за ту функцију, али је он, како се наводи, инсистирао да тај посао обавља без финансијске накнаде.

Министар одбране Дамир Крстичевић каже да му је веома драго што је Готовина пристао на ангажман, јер се тиме и практично подстиче ангажовање бивших професионалних војника и официра који својим знањем и способношћу могу много да допринесу националној безбедности и развоју оружаних снага.

Додаје да је премијер Пленковић био одушевљен том идејом и свесрдно ју је подржао. 

Крстичевић очекује да ће Готовина значајно допринети концепту паметног управљања одбрамбеним и безбедносно-обавештајним системом, а долазак овог хрватског генерала у нову хрватску владу, макар и као "спољног експерта", поздравиће, очекује се, и шира хрватска јавност и струка.

Ко је Анте Готовина?

Новоименовани саветник за државну безбедност при Министарству одбране Хрватске био је првостепеном одлуком Хашког трибунала 2011. осуђен на 24 године затвора, као учесник удруженог злочиначког подухвата због дела прогона, а већ наредне године Жалбено веће тог суда га је ослободило сваке одговорности.

Пре него што је доспео у Хаг, Готовина је био у бекству, што је подржавао и званични Загреб, па је тадашња главна тужитељка Карла дел Понте у више наврата оптужила хрватску власт да скрива генерала.

Готовина је ухапшен 7. децембра 2005. у ресторану хотела "Битакора" у месту Тенерифе на Канарским острвима у Шпанији. Тада је корстио пасош на име Кристијан Хорват. У Схевенинген је пребачен два дана касније, а суђење му је почело 11. марта 2008.

У првостепеној пресуди од 5. априла 2011. осуђен је на 24 године затвора као саучесник удруженог злочиначког подухвата због дела прогона, депортације, пљачке, разарања...

Пресуда се заснивала на тези о прекомерном гранатирању Книна.

Жалбено веће Хашког суда донело је 16. децембра 2012. ослобађајућу пресуду.

Ослобођен је заједно са генералом Младеном Маркачем и њих двојица су владиним авионом допутовали у Загреб, где их је дочекао велики број људи.

Хрватски медији су тада пренели да је било чак 100.000 људи на њиховом дочеку, те да је у земљи владало одушевљење.

Готовина је након повратка најавио да се неће бавити политиком. "Рат је иза нас", рекао је, додајући да ће се посветити приватном бизнису и да ће се бавити узгајањем туне.

Проглашен је почасним грађанином Сплита, Задра, Осијека. Добитник је највиших државних одликовања.

Иначе, према првостепеној пресуди, Готовина, који је командовао војно-полицијском акцијом "Олуја", током које је из хрватске протерано више од 200.000 Срба, док је више од хиљаду убијено или нестало, и Маркач, као командант специјалне полиције, били су чланови удруженог злочиначког подухвата који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман, а чији је циљ било протеривање српског становништва из Републике Српске Крајине.

На основу тих навода из оптужнице, Готовина и Маркач су проглашени кривим за прогон, депортацију, пљачку, убиства, безобзирно уништавање, нехумана дела и окрутни третман српског становништва, од почетка августа до краја септембра 1995. Другооптуженог генерала Ивана Чермака Трибунал је ослободио кривице.

Готовина и Маркач су на првостепену пресуду уложили жалбе, тврдећи да је судско веће погрешно утврдило и интерпретирало чињенице о догађајима током и после "Олује".

У жалбама, одбране су тражиле да Готовина и Маркач буду ослобођени, тврдећи да је "Олуја" била легитимна војна операција за реинтегрисање окупираног подручја у састав Хрватске, а да је српско становништво напустило територију у оквиру евакуације коју је организовало њихово вођство са Миланом Мартићем на челу.