Побједа: Дикићева група ухапшена по дојави Мирка Велимировића

Како наводи подгорички лист, Велимировић је ипак одлучио да спречи тај "злочиначки план".

Откривајући нове детаље у вези са хапшењем групе српских држављана, Побједа наводи да је Велимировић, после доласка у Подгорицу, "скупио храброст" и полицији испричао да је од Александра Синђелића, за којим полиција трага, добио 15.000 евра да би у Црну Гору допремио 50 аутоматских пушака, три сандука муниције и полицијске униформе које је требало да смести у изнајмљеној кући у том граду.

Позивајући се на наредбе о спровођењу истраге, тај подгорички дневник пише да је Велимировићево признање потврдило ранија сазнања црногорске полиције, али је правовремена информација помогла да се до краја осујете терористички напади.

Улога овог окривљеног, према његовом сведочењу, била је да преноси поруке које је добијао од Синђелића и Дикића.

Црногорска полиција и Специјални тим главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, у заједничкој акцији, 15. октобра похватала је део групе која је спремала напад на грађане, а према ранијим најавама лидера Демократског фронта, требало је да се окупе пред Скупштином након проглашења изборних резултата, подсећа Побједа.

Наводи да је Дикићева група имала задатак да уђе на бочни улаз зграде Скупштине Црне Горе, прерушена у полицијске униформе, и да нападне полицију, а била им је намера и да, како су сами то казали, покушају напад на премијера Мила Ђукановића.

Осим Велимировића, Дикића и Синђелића, Специјално државно тужилаштво донело је наредбу за спровођење истраге за још 13 особа: Кристину Христић, Бранку Милић, Милана Душића, Драгана Максића, Србољуба Ђорђевића, Александра Чуровића, Александра Алексића, Николу Ђурића, Синишу Цветковића, Дејана Станојевића, Милоша Аћимовића, Ивицу Матића и Перицу Андрића, пише Побједа.

Лист даље пише да су они комуницирали посредством три специјална, криптована телефона, од којих је један наводно био код мобилне екипе у Црној Гори, други у Србији, а трећи у Русији, пише Побједа.

Позивајући се на више извора из Црне Горе и Србије, подгоричка Побједа пише да је реч о високософистицираним средствима комуникације, телефонима са софтверски уграђеним мерама заштите од прислушкивања, виртуелним променама броја телефона и локације позива у случају „"изненадног" надзора.

Користе га, наводи тај подгорички дневник, само моћне обавештајне службе. О каквој је технологији реч, указује и податак да телефон има разрађен систем заштите да када телефон падне у руке „непријатеља" и приликом покушаја претраживања обављених разговора софтверски се активира уништавање меморије, пише лист.

Два телефона су акцијом црногорске и српске полиције заплењена, трећи, који се налази у иностранству, недоступан је. Упркос свему, постоје аудио-записи комуникационих веза, што наводи на закључак да су црногорске обавештајне службе, у акцији спречавања терористичких напада, имале сарадњу са моћном обавештајном агенцијом која је надзирала криптовану комуникацију.