Да ли је опет почело распакивање Дејтона?

Годинама гурани под тепих, проблеми у функционисању Федерације Босне и Херцеговине поново испливавају. Два од три народа незадовољна су својим положајем и, кажу, доминацијом Бошњака уз подршку међународне заједнице. Лидери СНСД-а Милорад Додик и ХДЗ-а Драган Човић најављују да ће заједно саставити и Парламенту проследити Предлог закона о Уставном суду БиХ.

Разочаран случајем Мостара, где се избори готово деценију одлажу док то Бошњацима не буде згодно, па случајем Стоца где се избори понављају, Драган Човић одлучио је да започне серију разговора у Бањалуци са представником српског народа, којем Сарајево оспорава референдумску одлуку о Дану Републике Српске и победу српског кандидата на изборима у Сребреници.

Први договор је да парламенту доставе заједнички предлог Закона о Уставном суду.

Председник Републике Српске Милорад Додик поручује да се "не може на овај начин".

"Привидно је нестао високи представник, а Уставни суд са три стране судије и два муслимана, Бошњака, креира политички систем у БиХ. И сад се неко треба правити наиван и блесав да није тако, а јесте тако", каже Додик.

Додик указује да не постоји закон о Уставном суду, већ да тај суд "ради по правилима које сам доноси".

Тако су у случају референдума српске и хрватске судије гласале за, а против Бошњаци и стране судије.

Представници Хрвата у БиХ нису задовољни ни радом других институција.

Члан Председништва и лидер ХДЗ-а Драган Човић каже да сваки грађанин може да види како функционише парламент и да је то "одговор како то функционише".

"Ми одавно немамо парламентарну већину. Она се формира од тачке до тачке дневног реда. Наравно да је то нешто неодрживо, а треба да будете кандидати за ЕУ за годину дана", каже Човић.

Милорад Додик подсећа да је уложена апелација Уставном суду.

"Ми смо уложили апелацију и тражимо да се укину сви органи у БиХ привремено, док се одлука суда не донесе, и укину све одлуке у Федерацији, јер тамо у Дому народа нема Срба. Никада није конституисана делегација српског народа, а у Уставу пише да мора да буде", објашњава Додик.

Да ли се кренуло у распакивање Дејтонског споразума и ка стварању трећег, хрватског ентитета?

Упућени кажу то није реално, а договор три народа једино је решење за конфузну ситуацију.

Бивши амбасадор Србије у БиХ Нинослав Стојадиновић сматра да нема ни говора о тежњама за разграђивање БиХ.

"И Србија и Хрватска као гаранти тог Дејтонског споразума, а и међународна заједница, то неће дозволити", сматра Стојадиновић.

Међутим, додаје Стојадиновић, Хрвати врло вешто користе сваку ситуацију, свако заоштравање односа између Бошњака и Срба, да укажу да немају ентитет, да ће можда и они то потражити.

"Мислим да су и они свесни да је то нереално", каже Стојадиновић.

Ипак, немир у БиХ доноси најава хрватског премијера да подржава федерализацију Босне и Херцеговине, док председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић сматра да је време за Дејтон 2.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. септембар 2024.
13° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи