Империјална прашина на балканској рути

Већ сам почетак скупа је показао да двојица последњих - Туск и Аврамопулос - стоје на различитим позицијама. Док Аврамопулос инсистира на солидарности, што је политичка шифра за увођење европских квота преузимања миграната, Туск тражи апсолутно затварање западнобалканске руте.

"Није било бла-бла, али није било ни правог решења", коментарише НЗЗ бечки скуп.

"Од фебруара ове године кад је затворена, до данас, балканском рутом је илегално ушло у Немачку 50.000 миграната. Прилична гужва на блокираном путу", пише ФАЗ.

Минхенски СДЗ види као резултат самита чињеницу "да ће сада више миграната моћи легално улазити у Немачку", што се односи на изјаву Меркелове у Бечу како ће од Италије и Грчке преузимати по неколико стотина азиланата месечно.

Шпигел се одлучио за следећу интерпретацију бечког самита: "Канцеларка Меркел заступа тврду линију против избеглица: спољне ЕУ границе се морају контролисати још јаче, даљих билатералних договора сличних оном са Турском мора бити више, људи без права да остану Немачкој се морају депортовати брже".

"Кернов велики солистички шоу", осврће се аустријски Пресе на чињеницу да нико од гостију није наступио са Керном на прес-конференцији.

Утисак је да је Курц заједничким наступом са гостима прошлог фебруара успео да пренесе поруку да се ту присуствује једном успешном чину регионалне солидарности, у сваком случају акту заједништва. Намерно или случајно, Керн је сада озбиљно разводнио ту импресију.

Медијска звезда скупа био је мађарски премијер Орбан који је једини, поред аустријског Керна, одржао праву прес-конференцију, сат времена и дуже.

За разлику од Керна, који се појавио на кратко и дао свега неколико невезаних одговора из којих се није могло закључити да ли балканска рута остаје затворена или не, Орбан је био много спремнији да објасни о чему се то разговарало у Бечу: о плану Б.

Договор није постигнут, али то није био ни циљ овог састанка. У договор са Турском сви и даље декларативно верују али се свеједно спремају на његов крах.

План Б по Орбану

Како он изгледа, или би требало да изгледа открива Орбан:

-Стање балканске руте није било само најважније питање о коме се овде разговарало, оно је и највеће политичко питање у Европи овог тренутка.

- Треба укинути ембарго наоружања Либији, уз помоћ УН оформити владу у Триполију и помоћи јој да заустави покрете стотина хиљада и милиона илегалних миграната који се спремају за Европу.

- Режиму у Турској се не сме и не може веровати.

- Европска унија се мора бранити од илегалне миграције. Ако се та одбрана планира у војним терминима, "које канцеларка Меркел не подноси", то је тешко и непопуларно, али то је стање ствари. Које су границе на којима треба организовати "линију одбране"? За мигранте који долазе за Италију, то је Либија. За оне који имају намеру да се упуте балканском рутом, то је "мађарска јужна граница".

- Шта је за Орбана "мађарска јужна граница", односно она граница која штити Европу? То је у првој линији грчко-македонска граница. Ако она падне, онда се штити македонско-српска граница. Ако и она падне, онда је то српско-мађарска граница. Ако и она падне, онда се штити, "оно што би нас посебно болело", мађарско-аустријска граница.

- ЕУ издваја "срамотно мало средстава" као помоћ српским, македонским и бугарским властима у контроли балканске руте. Мађарска је до сада потрошила 500 милиона евра из националног буџета "штитећи аустријске, немачке и баварске границе, заустављајући људе који нису ни хтели у Мађарску, већ само даље у Немачку".

- Став немачке канцеларке Меркел се није променио, и поред свих половичних доказа од прошле недеље. "Она и даље верује да квоте имају смисла - док ми мислимо да нема тих квота које могу изаћи на крај са сеобом народа".

- Орбан: "Мађарска ће одржати референдум 2. октобра зато што ја спадам у старомодне демократе, оне који мисле да се код тема које 'секу у месо' мора питати народ као врховни суверен. Све друго је енормни европски ризик, јер ће нас појести десни радикали. Неки европски лидери су спремни да поднесу тај ризик, ја не".

- Мађарска неће прихватити квоте, неће прихватити повратак миграната из Аустрије или Немачке. Што се тиче присилног повратка миграната из Албаније и Косова, оних којима је у Немачкој одбијен захтев за азил, то није спорно, Мађарска ће их преузимати. Ваневропски мигранти не долазе у обзир.

- Орбан: "Са македонским премијером сам данас покушавао да се договорим. Ми се у принципу разумемо, али немам осећај да смо се померили с места. Наш циљ није заштита према Србији, већ јужније, према Македонији".

- Орбан: "У Европи постоје две врсте политичара: они који говоре да се сеоба народа не може зауставити, па је онда најбоље и прихватити, и други који кажу, то не иде тако. Ако се сложимо на првом, онда говоримо о квотама. Ако се сложимо на другом, онда следе неке болне одлуке - а заједно с њима и војни жаргоном о линијама одбране.

Како се дошло, тако се и отишло

Мирно се може рећи да јуче у Бечу нико није променио своје мишљење. Како се дошло, тако се и отишло.

Ово су основне црте националних позиција:

Немачка: Канцеларка тврди да је од прошле недеље променила курс у миграционој политици.

Од пролећа ове године, закони о азилу су пооштрени, депортације одбијених олакшане.

У договор са Турском Меркелова и даље верује. Али све је то у теорији тако, јавно и декларативно украшено тако да освоји све оне који не верују да ЦДУ/ЦСУ побеђује на савезним изборима за годину дана.

Немачка канцеларка и даље одбија да говори о горњој граници, док истовремено зна да не постоје полуге којима може натерати средњу и источну Европу на прихватање миграционих квота.

Грчка: Чињеница да у фебруару премијер Ципрас није добио позивницу за први бечки самит, изазвала је прави дипломатски рат са Аустријом.

Домаћин Курц је био јасан зашто Грчка није била пожељна: Зато што се на састанку разговарало о затварању балканске руте, док је Атина само желела да разговара о томе како том рутом провести што више људи.

У грчком гледању на проблем, ствари се нису много промениле, осим силом прилика - Ципрас и даље жели увођење ЕУ квота за прерасподелу миграната и избеглица, али, као и Меркелова, зна да је то у пракси неизводиво.

Мађарска: Будимпешта је још у септембру 2015. поставила дијагнозу да се Европа суочава не са миграционом или избегличком кризом, већ са сеобом народа, те да су подизање ограда, бодљикавих жица, тврдих граничних режима, до употребе оружја, једина опција.

Ограде на граници са Србијом и Хрватском су за Мађарску решиле проблем, али су Србију и Хрватску гурнуле у међусобне политичке обрачуне, који су, у комбинацији са старијим ресентиманима, створили неодрживу ситуацију између Београда и Загреба.

Румунија: Румунски став је принципијелне природе, без директног утицаја из праксе.

У том смислу, Букурешт заступа сличне позиције као и Мађарска - непроходност граница, одбијање квота, иако сама земља до сада није била погођена миграционом кризом.

Словенија: Љубљана нема намеру да поново проживи дане када је кроз земљу од два милиона дневно пролазило десет хиљада недовољно или никако регистрованих миграната.
Што оштрији приситуп проблему - односно људима иза жице - то једноставније за Љубљану.
Словенија не прихвата аустријску политику повратка миграната без права на визу, што Аустрију врло љути.

Србија: У релативној (европској) политичкој тишини, стање у Србији са мигрантима се погоршава, тренд не иде на добро.

Теоретски, разлога за велику бригу не би требало да буде - Македонија и Бугарска блокирају ток миграција.

У пракси су, међутим, обе те државе слабо опремљене да такву одлуку и спроведу

Кријумчарење људи цвета. Зато је један од главних циљева бечког скупа управо било пружање осећаја сигурности Србији, да неће постати "задња пошта" за десетине хиљада миграната из Хиндукуша и Африке.

Македонија: Скопље је врло послушно, уз логистичку помоћ из Уније и Србије, још је у фебруару пресекло балканску руту. Али, та земља има велике унутрашње проблеме, политички је нестабилна, за два месеца су превремени избори.

Осим тога, Македонија стоји на путу албанском националном пројекту, што јој не обећава мирније дане.

Бугарска: Према изјавама бугарских званичника, прихватни центри су пуни. У Бугарској је запело 7.000 миграната, рекао је премијер Борисов у Бечу; отприлике колико и у Србији

Најсиромашнија земља ЕУ доживљава себе као простор транзита и нема намеру да прихвати квоте.

Од почетка године у Бугарску је, као земљу која је формално потпуно затворена и не пружа легалну могућност уласка, ушло око 13 хиљада миграната, од чега је пет хиљада илегалним каналима отишло даље, у Србију или Мађарску. На граници с Турском подигнута је ограда од бодљикаве жице.

Аустрија: Новог аустријског премијера Керна је тешко дефинисати. Његов претходник Фајман је смењен у интерном социјалдемократском пучу до кога је дошло због затварања балканске руте.

Фајман је директна жртва Курцових планова о физичком пресецању миграционих рута.

Керн је говорио да неће демонтирати Фајманово наслеђе, али многи су очекивали да је управо то оно што ће Керн покушати да направи, кришом, испод стола, мало по мало.

Ни сад није јасно да ли то ради. За разлику од Немачке, Аустрија је увела горњу границу прихвата миграната, 37.500 ове године.

Квота ће вероватно бити испуњена у новембру (тренутни статус: 25.000).

Албанија: Формално, та земља није директно погођена магрантском кризом. Али у немачким и аустријским медијима се у последње време Албанија и Косово све чешће спомињу као слободна алтернатива кријумчарима за затворену балканску руту.

Хрватска: Хрватска разуме себе стриктно као земљу транзита. Од новембра прошле године, када је Мађарска подигла ограду према Србији, чиме је река миграната преусмерена на Хрватску, Загреб се посвађао са Љубљаном, Београдом и Будимпештом.

Да смо у неком филму, неко би се већ у трећем кадру досетио да је то мустра која се понавља, те да су балканске земље силом гурнуте у проблем који надилази њихове и појединачне и заједничке снаге.

Да смо у филму, неко би већ рекао - променимо мустру понашања.

Напротив, налазимо се у реалном свету, а ту важе друга правила.