Живот повратника код Книна – без струје и посла

Највећи број села у околини Книна у којима су пре "Олује" живели Срби, данас је полупразно. У њима углавном живи старије становништво које се вратило после вишегодишњег изгананства да ту проведе пензионерске дане. Међу младима је веома мало повратника посебно јер у тим крајевима нема ни посла, а у неким селима од 1995. године чак ни струје.

Срећна је Мара Борковић кад дозива козе да их нахрани јер то од пре две године поново може, од кад се са супругом вратила у родни Отишић између Книна и Сиња. Откако су у "Олуји" избегли, у Србији су живели готово две деценије. Кућа им је у међувремену обновљена али немају струје, међутим, по сваку цену хтели су да се врате.

"Ја сам овде живео 45 година", каже Петар Борковић. 

До трафо-станице је неколико километара али су у "Олуји" исечене чак и бандере. Петар је по повратку пре две године ишао у Сињ, да са директором електропривреде у том граду види када ће решити проблем.

"Кажу – стрпите се. После два месеца дошли су људи да прикључе струју, питају– где су бандере? Рекох, 'ено су горе, два километара одавде'. Смеју се. После су ћерке звале из Немачке да питају, све нас лажу 'ових дана ћемо почети'", објашњава Борковић. 

Марија Борковић додаје да је страшно што у 21. веку немају струју. 

Борковићи су одувек имали велико имање и много радили. И данас им, кажу, ништа није тешко осим, за нас уобичајених послова – како спремати и чувати храну кад су врућине или ручно опрати веш.

"Имамо веш-машину која није распакована. Ја преко леђа не могу, старија сам жена, али бори се Мара, борим се, шта ћу", каже Марија Борковић.

Њихов комшија Илија Борковић с породицом живи у Сплиту. Обновљена кућа у Отишићу за њега има друго значење.

"Ово је све што је остало од моје фамилије после рата. Лонче за млеко, шољице за кафу, тањири. Ја немам ништа, немам фотографију, ја пре 1995. уопште не постојим", објашњава Илија.

У Отишићу је некад живело 1.000 људи – данас 25. Петина села нема струју и то је један од разлога што се не враћају и они којима су куће обновљене.

Село је на подручју градића Врлике, а тамошња локална власт покушава да реши проблем.

"На наше сталне дописе и молбе хрватској електропивреди да их прикључи на мрежу, добили смо одговор да су велики трошкови прикључка и да нису на листи приоритета", каже заменик градоначелника Врлике Бранко Мараш.

Док то дочекају, у граду, као привремено решење, најављују изградњу соларног система у Борковићима. У Српском народном већу кажу да је електрификација повратничких средина престала пре око пет година.

"С тим смо се борили свих тих пет година, али без успеха. Сваки пут кад би нешто било обећано, то обећање не би било испуњено ни од Милановићеве владе, а ова влада нема никаквог интереса да то ради", каже Милорад Пуповац, председник Српског народног већа.

Добили струју или не, Марија и Петар Борковић, кажу, из Отишића се више нигде не селе.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 27. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво