Хрватској војсци одузето оружје на граници са Аустријом

Како је објавио портал Индекс, аустријска полиција зауставила је почасни вод хрватске војске и није им дозволила приступ комеморацији.

Према наводима хрватског портала, аустријској полицији је била сумњива једна од пушака које су носили припадници почасног вода хрватске војске.

Заповедник вода је без успеха покушао да објасни аустријском полицајцу да из те пушке не може да се пуца и да служи само за церемоније.

Нико од војника није могао да прође у простор за комеморацију и потом су враћени у Загреб, а претходно је аустријска полиција одвела све припаднике војске и сваку пушку је посебно фотографисала.

Овај скандал је, како преносе хртватски медији, прокоментарисао Борис Блажековић, бивши изасланик хрватског Сабора у парламентарној скупштини НАТО-а.

"Наоружана војска не сме преко границе уколико то не дозволи Влада, потврдио је Сабор, те на крају председница. То је недозвољено и тај дилентатизам у понашању унутар државе данас је права срамота. Напросто је недопустиво да се такве ствари дешавају. Очигледно ту нико не зна како се држава води", објаснио је Блажековић.

Представници хрватског државног врха на комеморацији

У Блајбургу, у Аустрији данас је обележена 71. годишњица страдања припадника снага квислиншке усташке Независне Државе Хрватске и других поражених војних формација у Другом светском рату, али и цивила.

На комеморацији под покровитељством Сабора Хрватске учествовали су представници хрватског државног врха. 

На путу према Блајбургу јутрос су на гробљу Добрава код Марибора заједнички венац положили председник Сабора Хрватске Жељко Рајнер и први потпредседник владе Томислав Карамарко, саопштила је влада.

Тамо је било и неколико министара, међу којима и министар спољних послова Миро Ковач и министар културе Златко Хасанбеговић.

Заједнички венац на споменик на Блајбуршком пољу положили су председник Сабора, први потпредседник владе, а у име председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић, њена изасланица, председница Удружења Хрватски крижни пут Бруна Есих.

На комеморацији у Блајбургу није био присутан премијер Тихомир Орешковић који је у петак сам посетио Тезно и Блајбуршко поље.

Орешковић је позвао све учеснике данашње комеморације у Блајбургу да учествују достојанствено и с поштовањем, јер је, како је навела влада у саопштењу, разлог обележавања те трагедије само и искључиво исказивање пијетета жртвама.

Венац за жртве јуче је у Блајбургу положио и потпредседник владе Божо Петров из Моста и о томе известио јутрос путем свог Фејсбук профила. Он је такође позвао на престанак подела.

Комеморацију у Блајбургу организује Почасни блајбуршки вод, а покровитељ је од ове године поново Сабор Хрватске, док је супокровитељ Хрватски народни сабор Босне и Херцеговине.

Сабор Хрватске укинуо је покровитељство тој комеморацији 2012. године у време владе коалиције левог центра под образложењем да су се на Блајбуршком пољу "одвијале завршне и легитимне борбе између Народноослободилачке војске и тада већ готово поражених Павелићевих снага", те да је тамо било страдања војника с обе стране, али не и невиних жртава, којих је, међутим, било на Крижном путу.

Прошле године покровитељ је била председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић.

На тим комеморацијима, на којима је протеклих година била врло видљива усташка иконографија, никад није било највиших хрватских функционера.

Бивши премијери, као и бивши председник Иво Јосиповић полагали су венце код спомен-плоче на Блајбуршком пољу, али не у време комеморације.

Иако је по преузимању функције прошле године актуелна председница најавила да ће ићи на комеморацију у Блајбург, од тога је одустала, па је тамо отишла неколико дана раније, без пратње медија.

Тада је на сличан начин, без најаве и у тајности посетила и Јасеновац, што је наишло на бројне критике.

Ове године није била ни у Јасеновцу ни у Блајбургу, већ је тамо послала своје изасланике.

"Блајбуршком трагедијом" назива се страдање припадника снага НДХ и других поражених војних формација у Другом светском рату, као и цивила.

Они су хтели да се предају савезничким снагама, али су их оне предале југословенској војсци. Део заробљених одмах је убијен, а део је следећих неколико месеци убијен у маршевима кроз бившу Југославију, званим Крижни пут. Тачан број убијених још није утврђен.