Дубровник, заједничка визија чланица Јадранско-јонске стратегије

"Декларацијом смо се обавезали радити за подручје које мора бити просперитетно, подручје у којем ће ојачати привредни раст, с предузећима која стварају послове, посебно за младе људе и са интегрисаном инфраструктуром. Желимо да наши грађани имају користи од наше сарадње, јер ми смо ту, на овим местима која су важна, због наших грађана", рекао је Миро Ковач на Првом форуму о Стратегији за јадранско-јонски регион у Дубровнику.

Ковач је, истакавши да Стратегију чине четири земље чланице ЕУ - Словенија, Хрватска, Грчка и Италија - и четири које су у приступном процесу - Србија, Црна Гора, БиХ и Албанија - казао да је она посебна, јер је у вези с приступним процесом ЕУ.

"Помоћи ћемо земљама које још нису чланице да то постану, надам се ускоро... Желим да оснажим кохезију ЕУ и помогнем новим члановима Уније", рекао је шеф хрватске дипломатије и додао да је његова земља фокусирана на солидарност.

"Треба да се држимо једни других, ми желимо да сарађујемо са суседима... Можемо да променимо ствари ако желимо. У мигрантској кризи смо показали да можемо да променимо ствари. Ту је постало јасно да припадамо једни другима", казао је Ковач, додајући да је Хрватска добро сарађивала са Словенијом, Србијом и Македонијом.

Он је рекао да је јасно да земље чланице Стратегије треба заједно да раде и постижу резултате, као и да треба да се суоче са проблемима.

"Овде смо да понудимо иновативна решења за развој малих и средњих предузећа, боље повезивање лука са копном, инфраструктурни одрживи развој туризма. Наше земље творе ону стару Европу - и географски и у смислу културе. Само тога морамо да будемо свесни", рекао је Ковач.

Европска комесарка за регионалну политику Корина Крецу оценила је да је потписивањем декларације показана политичка воља за сарадњу како би јадранско-јонски регион постао успешнији и стабилнији.

Она је, међутим, поручила да је "лепо имати акционе планове и амбиције, али да је главни циљ да се они претворе у дела".

"Моја интимна жеља је да видим Балкан како се претвара од потенцијално експлозивног у најнапреднији европски регион", рекла је Крецу.

Она је додала да је један од циљева стратегије, поред развоја поморске, такозване плаве економије, саобраћајног и енергетског повезивања региона, очувања животне средине и јачања одрживог туризма, да се помогне земљама кандидатима за чланство у ЕУ да се приближе Унији, да им се отворе могућности да сарађују са европском породицом.

Крецу је казала да за спровођење Стратегије није увек проблем новац, већ недостатак административних капацитета, што је велики проблем у региону.

"Треба да дефинишемо приоритете и нађемо начин да новац може да буде повучен и на најбољи начин искоришћен", рекла је европска комесарка.

Јоксимовић: Важни разговори, али и резултати

Министарка задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је да државе у региону морају бити свесне да су појединачно мање видљиве и привлачне за улагања и да зато регионалне иницијативе треба да користе за реализацију конкретних заједничких пројеката, како би омогућиле стварање стабилног и предвидивог амбијента.

Јоксимовић је на Првом годишњем форуму о стратегији ЕУ за Јадранско-јонски регион у Дубровнику, на којем су говорили европски комесар за регионалну политику и министри из Албаније, Грчке, БиХ, Италије, Црне Горе, Словеније и Хрватске, рекла да све државе региона морају имати на уму да су много тога научиле из прошлости.

Јоксимовић је подвукла да је Србија, као земља кандидат за чланство у ЕУ, чврсто опредељена за начела владавине права и владавине живота.

Она је навела да верује да свака разумна политичка платформа мора бити свесна чињенице да су земље региона појединачно мање видљиве и привлачне за улагања, него кад делују као регион.

"Требало би да идентификујемо програме који могу бити корисни за све земље у региону и њихове грађане и који могу створити одржив, стабилан и предвидив амбијент за све у региону", нагласила је Јоксимовић.

Наводећи да се понекад регионалне иницијативе преклапају, министарка је нагласила да се морају идентификовати најважнији пројекти, као и извори финансирања.

Она је казала да је сигурно да нема довољно средстава за регионалне иницијативе, али да је важно сарађивати, предложити добре пројекте и онда тражити средства за финансирање.