Лектира "за дом спремна"

Као пример наводи се реченица из романа Стјепана Томаша под називом "Мој тата спава с анђелима - Мали ратни дневник", где стоји реченица попут "Ми смо спремни, поглавниче".

"Сва је треперила од унутрашњег узбуђења кад је чула како Бобо или Јуре виче: Ми смо спремни, поглавниче", наводи се у књизи коју хрватски шестаци морају обавезно да прочитају.

Та књига је на попису обавезне литературе за шести разред уз "Приче из давнине" Иване Брлић Мажуранић и дела Аугуста Шеное.

Индекс додаје да то није једини споран део те лектире.

Загребачки портал ту наводи да песма о "усташким крвницима" Јури Францетићу и Рафаелу Бобану, који "зову и кличу" поглавнику, спомиње се на неколико места у књизи чије је прво издање објављено 1992. године, као и усташки поздрав "За дом спремни"“.

Томаш, рођен 1947. године, кроз главни лик шири предрасуде о Србима као искључиву истину о ономе што се догађало деведесетих.

Књига на неколико места промовише усташки поклич "За дом спремни", чак и кроз описе девојчице о томе како су се дечаци из разреда "бусали у мала хрватска прса" пишући усташке слогане у саставу о својој избегличкој судбини.

"Сви су дечки на почетку саставка написали: "Кроација и За дом спремни"! На дну саставка још већим словима: "Увијек за дом спремни", стоји у књизи.

"Дјеца ово, поновимо, читају у шестом разреду основне школе. Истовремено, многи су се чудили када је прошле године у рујну објављено истраживање према којем три четвртине хрватских тинејџера сматра да НДХ није била фашистичка", закључује Индекс. 

Из Индекса наводе да су због овога затражили и одговор Министарства науке, образовања и спорта према којим критеријумима је књига с оваквим садржајем завршила на списку обавезне лектире.

Ко су "Бобо или Јуре"

Јурај - Јуре Францетић и Рафаел - Ранко Бобан били су команданти злогласне усташке бригаде "Црна Легија" која је одговорна за покољ и прогон великог броја Срба у БИХ за време НДХ. Њима је посвећена усташка песма, из 1942. године, "Ево зоре, ево дана" чије стихове очигледно парафразира аутор књиге која је ушла у лектиру за хрватске основце. Та песма гласи:

Ево зоре, ево дана, ево Јуре и Бобана
Јуре зове, Бобан виче, ево мене поглавниче...
На врх горе Требевића, у логору Францетића
У логору Јуре сједи, својој војсци он бесједи
Ој усташе браћо мила, дубока је вода Дрина
Дрину ћемо прегазити, а Србију запалити
Кад је Дрину прегазио, у ногу је рањен био
Он не виче ајме мени, већ он кличе за дом спремни
За дом спремни и за тића, поглавника Павелића.

Песму "Ево зоре", као и "Јасеновац и Градишка Стара", изводио је у новије време Марко Перковић Томпсон, све док му због величања усташа и НДХ, није забрањен улазак у неколико земаља Западне Европе.