Навршила се 21 година од страдања Срба у "Бљеску"

Са моста у Градишки, у Републици Српској, данас је спуштено цвеће у реку Саву поводом обележавања 21. годишњице од егзодуса Срба из западне Славоније током хрватске војне акције "Бљесак". Страдалима у егзодусу служен је парастос, а положени су венци на спомен-плочу.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић оценио је да је хрватска војска у акцији "Бљесак" наставила са оним што је започето у Независној Држави Хрватској (НДХ) у логорима Јасеновцу, Јадовну, Градини и осталим српским стратиштима.

Он је истакао да српски политичари морају бити свесни своје историје и да не смеју дозволити да се Србима понове страдања 20. века.

"У оргијању хрватске војске 1. и 2. маја (1995), из западне Славоније протерано је 15.000 Срба, 283 је погинуло, а сви рањени који су се нашли на путу, убијани су хрватским тенковима, маљуткама, авионима, а неки су чак и ножем докрајчени", рекао је Савановић.

По његовим речима, Влада РС ће и даље настојати да помаже Србима избеглим из западне Славоније и целе Хрватске, наводећи да су Законом о правима бораца Републике Срспке права бораца из бивше Републике Српске Крајине у великој мери изједначена с правима бораца Војске РС, али да још постоје они који имају проблем да остваре да права.

"Постоји проблем изгубљене или уништене документација за одређен број бораца и покушаћемо то да решимо, јер ти људи су наш народ и наши борци, који су се борили и овде. Српски корпус се не сме делити", казао је министар за борачка питања РС.

Председник Удружења Срба протераних из Западне Славоније Крста Жарковић рекао је да је према попису становништва из 1985. године у западној Славонији било око 121.000 Срба, а да их данас на том простору има свега око 17.000.

"Где смо били 1996. године што се тиче људских права у Хрватској, ту смо и данас", рекао је Жарковић.

Захвалио је Републици Српској, Србији и другим земљама у свету које су прихватиле Србе из западне Славоније.

Три велика егзодуса у западној Славонији 

По његовим речима, Срби у западној Славонији имали су три велика егзодуса деведесетих година прошлог века. Први је био 1. октобра 1991. године, други 22. децембра 1992. и трећи 1. и 2. маја 1995.године.

"Страдало је укупно 5.860 људи, а у последњих неколико месеци ексхумирани су посмртни остаци 141 жртве које се воде као Н. Н. лица", навео је Жарковић.

Венце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар просвете и културе Дане Малешевић, изасланик председника Републике Српске Синиша Каран, изасланик српског члана Председништва БиХ Велимир Сакан, начелник општине Градишка Зоран Латиновић и генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић.

Венце су положили и представници Удружење Срба протераних из западне Славоније, Документационо-информационог центра "Веритас", Удружења "Суза", Организације породице погинулих и несталих бораца и цивила Републике Српске и Борачке организације општине Градишка.

У егзодусу Срба из западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године убијено или нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 деце.

Из Документационо-информационог центра "Веритас" саопштено је да је 1. маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало 15.000 житеља западне Славоније, која је била под заштитом УН.

Народ западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, злогласном усташком логору из Другог светског рата, и у Пакрачкој Пољани, такође злогласном "новоусташком" логору из 1991. године, кренуо је у егзодус спасавајући животе, подсећају из "Веритаса".

На путу према "мосту спаса" до реке Саве сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци, а рањеници су гажени тенковским гусеницама или докрајчавани ножевима.

По завршетку акције, Хрвати су покупили 168 тела убијених Срба и покопали их углавном под ознаком "непознат", од којих су у последњих пет година ексхумирани посмртни остаци 145 особа из групних и појединачних гробница, од којих је 86 идентификовано.

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 127 лица, док се међу несталима води још 156 лица, укључујући 65 цивила, од којих је 27 жена.

У овој акцији највише су страдала два села са претежно српским становништвом, Медари са 22 жртве, укључујући 11 жена и троје деце, те Пакленица са 20 жртава, укључујући и брачне парове Ковачић, Пантелију и Верицу и Вукотић, Петра и Десанку.

Најтеже је страдала породица браће Вуковић из Медара, Ранко и његова супруга Анђелија са децом Гораном од 11 и Горданом од 8 година, као и Милутин и његова супруга Цвијета и њихова ћерка Драгана стара 7 година.

Око 1.450 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН, наглашавају из "Веритаса".

Одговорни за акцију "Бљесак" на слободи

Хрватски судови осудили су велики број заробљених Срба на дугогодишње казне затворе за сваковрсне ратне злочине, које су издржавали у злогласном затвору Лепоглава, а неколико десетина заробљеника прошло је вишегодишње специјалне тортуре у логору "Лора" у Сплиту.

Из "Веритаса" указују да су хрватски генерали Петар Стипетић, Лука Џанко, Маријан Марековић, Младен Круљац и бригадир Стјепан Гашљевић, који су по налогу Фрање Туђмана, Гојка Шушка, Jанка Бобетка и Имре Аготића, испланирали и извели акцију под звучним називом "Бљесак", још на слободи.

Хашко тужилаштво никада о њима није отворило интензивну истрагу, али је већ 25. јула 1995. године оптужило тадашњег председника Републике Српске Крајине Милана Мартића, зато што је 2. и 3. маја гранатирао Загреб услед чега је погинуло шест цивила.

За непридржавање "закона и обичаја који регулишу вођење рата", Хашки трибунал осудио је Мартића на 35 година затвора.

У јуну 2006. године хрватско тужилаштво је одбацило кривичну пријаву за ратне злочине почињене у овој акцији против генерала Младена Круљца и војника Томислава Абрамовића, који је по наређењу Круљца снајпером усмртио српског цивила Мирослава Вучковића уз образложење да је то било "уобичајено војно поступање у борбеном деловању у ратним операцијама".

По другој кривичној пријави за ратни злочин почињен над заробљеним припадницима СВК, коју је 2012. поднеле Иницијатива младих за људска права из Загреба, надлежно тужилаштво још прикупља информације о жртвама и почионицима.

У саопштењу се наводи да су хрватски судови били много ефикаснији у парничном поступку по тужби ћерки Милутина Вуковића, Радмиле и Мирјане, за накнаду штете за убиство блиских рођака.

Суд је одбио њихову тужбу уз образложење да убиство њихових родитеља и сестре није ратни злочин већ "ратна штета", за коју држава не одговара, уз обавезу да оне држави исплате парнични трошак у износу од 24.500 куна.