Имам који је намеравао да уништи саудијску династију

Текфир групу Реџеп Мемиши је почео да формира непосредно уочи и током 2001. Исте карактеристике прате и његовог колегу, имама из Гази Бабе кога је полиција привела у акцији "Ћелија", преноси Танјуг.

Позивајући се на своје изворе, скопски Дневник пише да је Мемиши постао лидер ове групације откако је у њој дошло до унутрашњих промена.

Према сазнањима листа, она се сада проширила на више делова града и са више теолога који су, како се наводи, очигледно утицали на слање младих џихадиста у редове терористичке Исламске државе Сирије и Ирака.

"Корен ове групе датира из 2001. када је била повезана са теологом Бећиром Халимијем. Али, после оружаног сукоба 2001, а посебно после битке код Арачинова, у којој су учествовали и муџахедини, започиње њено дељење. Вођа друге групације је постао Шукри Алију, познати радикал који је сада на издржавању затворске казне у Прилепу. Та група је после тога наставила са својим деловањем", испричао је саговорник листа.

Та групација, предвођена Шукријем Алијуом, 2004. године је извршила упад са калашњиковима у кабинет тадашњег поглавара Исламске верске заједнице, после чега је успела да издејствује чак и запошљавање двојице својих људи у редове те верске заједнице. Један од њих је, наводи се, сада наставник у школи у скопској општини Чаир.

Алију и његова групација стоје и иза напада на групу младих скопских имама 2005. у скопском насељу Кондово, као и иза бомбашког напада на полицијску станицу на Бит-пазару.

Алијуа је 2012. Косово изручило Македонији због учешћа у убиству једног таксисте у Скопљу.

"После ових догађања, Алијуу се губи траг, а уместо њега све више почиње да се појављује Реџеп Мемиши. Он је критиковао остале исламисте да нису довољно радикални и да треба да промене своје понашање. Реч је о групи од седам-осам људи који су почели да се идентификују прво са талибанима, затим са симпатизерима Ал Каиде, а последњих годину дана и са џихадистима Исламске државе", објаснио је саговорник Дневника.

Језгро те групе, како се наводи, јесу исламисти из Куманова, из скопског села Бојане, Сараја и из села Крушопек код Сараја.

За центар свог деловања изабрали су Тутунсуз џамију, која се налази у непосредној близини Мемишијеве куће.

Македонски Дневник је већ раније писао како је та џамија ван контроле Исламске верске заједнице (ИВЗ) и о томе како је људи из тог насеља не прихватају пошто у њој људи са брадама нису проповедали традиционални ислам као у осталим исламским храмовима.

У том периоду је дошло и до дефинитивног одвајања Мемишија од Халимија, који се помирио са ИВЗ и ушао у њу као запослени на Исламском факултету у Кондову.

Традиционални муслимани Мемишијеву групу називају Текфири, односно неверници, пошто проповедају ислам који је другачији од њиховог. Унутар Мемишијеве групе истомишљеници се ословљавају са "браћа" и сматрају се истинским муслиманима.

"Разликују се по томе што примењују посебне принципе у међусобним односима где један припадник никада не познаје све остале. Тачније, познаје само једног или двојицу из опреза", каже саговорник Дневника.

Познато је седам младих људи који су живели у непосредној близини те џамије и који су погинули у редовима џихадиста.

Саудијске власти су Мемишију 2007. одбиле да дају визу за одлазак на хаџилук пошто је провером утврђено да му је забрањен улазак у ту земљу, а касније се сазнало да је он још као студент био депортован због антидржавне активности.

Македонски извори наводе да један од Мемишијевих присталица ради у џамији Абдулкадир Арнаут на Чаиру у непосредној близини бензинске пумпе.

Тај верски објекат је смештен у једној згради и у њему се редовно одржавају обреди који су другачији од оних у осталим скопским џамијама.

Ова џамија није добила дозволу за рад од Исламске верске заједнице Македоније и још је ван њене контроле.