Помен жртвама у Доњој Градини

У присуству највиших званичника Републике Српске, више стотина грађана и домаћих и међународних представника у Доњој Градини, на гробном пољу Храстови, одржан је парастос жртвама усташког геноцида из концентрационог логора Јасеновац. Помен жртвама тог усташког логора одржан је и код спомен обележја Камени цвет у Јасеновцу.

Одржане су православна, јеврејска и ромска молитва. Православну молитву одржао је владика бањалучки Јефрем, ромску председник Светског парламента Рома Драгољуб Ацковић, а јеврејску рабин Исак Асијел.

Председник Републике Српске Милорад Додик након полагања венца, поручио је да се злочин у Доњој Градини не сме заборавити, јер су заборав и неправда да су кажњени они који су починили тај злочин, довели до тога да се рат на овим просторима понови деведесетих година.

 Додик је нагласио да су Срби дали немјерљив допринос у борби против фашизма и да је српски народ и данас одлучан да буде део заједнице мира и толеранције, јавили су бањалучки медији.

"Овде свако има неког кога нема, овде свако има неког за ким плаче. Тај бол је саставни део наших живота, бол за свима који су страдали овде, а били су против фашизма", рекао је Додик и нагласио да недостаје правда учињене злочине.

Према његоим речима, никада неће бити јасно зашто се су људи убијани и страдали у логору "Јасеновац" и његовом стратишту Доњој Градини и зашто се годинама ћутало о томе.

"Данас не желимо да изгубимо свој идентитет, своје туге и патње и не желимо и нећемо да изгубимо Српску", рекао је Додик, поручујући да је српски народ данас поносан на Републику Српску и спреман да буде у БиХ само онолико колико то пише у Дејтонском мировном споразуму.

Председник Републике Српске је запитао зашто данас у Доњој Градини није био нико од званичних представника Сарајева, истакавши да у болу и патњи треба бити заједно.

"Тужан сам што изнова сваке године морам понављати исто, али и захвалан свима који су дошли овде из различитих земаља", рекао је Додик и поручио да злочине који су се десили у Доњој Градини Српска не треба, не сме и неће заборавити.

Комеморацији у Доњој Градини присуствовао је министар просвете, науке и технолошког развоја Србије Жарко Обрадовић. "Данашње заједничко окупљање прилика је да одамо пошту невино страдалима и подсетимо се на њихово истинско мучеништво и пожртвовање", поручио је Обрадовић.

Амбасадор САД у БиХ Патрик Мун рекао је да се треба стално присећати страдања у концентрационом логору Доња Градина како се такви злочини више не би поновили.

Мун је рекао да је за њега било веома важно да данас буде у Доњој Градини и присети се страшних злочина који су се десили на овом подручју.

"Из овог концентрационог логора има много прича које се могу испричати и треба наставити причати те приче. Приче о историји онога што се десило овде морају се стално понављати да би људи разумели шта се догодило и зашто се не сме више догодити", рекао је Мун новинарима у Доњој Градини.

"Ко не памти прошлост, не може да гради будућност" 

Вршлац дужности министра иностраних послова Израела Зев Елкин поручио је да су данашње генерације обавезне да памте какав се ужас дешавао у логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина.

"То је, пре свега, наша обавеза према овде настрадалим Србима, Ромима и Јеврејима, јер онај који не памти прошлост и његова наравоученија не може да гради садашњост, а камоли будућност", рекао је Елкин.

Поред председника Додика, венце су положили преживели логораши и потомци жртава из Републике Српске и Србије, премијерка Жељка Цвијановић са министрима, председник Народне скупштине Игор Радојичић, потпредседник Републике Српске Емил Влајки, изасланици члана Председништва БиХ из Републике Српске, те председника и Владе Србије, пренели су бањалучки медији.

Венце су положиле државне делегације Израела, представник Конференције највећих америчких јеврејских организација, као и представници амбасада у БиХ - Србије, Руске Федерације, Немачке, Француске, САД, Холандије.

Претходно су делегације положиле венце и запалили свеће у знак сећања на жртве сахрањене на гробном пољу Тополе.

Доња Градина представља највеће стратиште у систему концентрационих логора "Јасеновац", који је формиран у августу 1941. године, непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске (НДХ).

Према неким проценама, у Градини је убијено и закопано више од 360.000 људи, претежно Срба.

Према истраживањима стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у систему концентрационих логора "Јасеновац" убијено је око 700.000 деце, жена и стараца. Међу страдалима је било највише Срба, Јевреја и Рома.

Према начину убијања, јасеновачки логор сматра се најмонструознијим стратиштем које је тада постојало у свету, а који је основала и њиме управљала НДХ.