Ослобођени Готовина и Маркач

18.20 - "Ово је наша заједничка победа. Била је ратна Олуја, а ово је правна олуја. Рат припада историји, окренимо се будућности сви заједно", рекао Готовина.

16.12 - Готовина и Маркач стигли на загребачки аеродром Плесо.

13.50 - Анте Готовина и Младен Маркач пуштени су из притвора у Схевенингену.

12.50 - Серж Брамерц: "Немам коментар. Нисам још прочитао пресуду".

9.59 - Анте Готовина и Младен Маркач вратиће се у Хрватску авионом владе те државе.

9.49 - Коначном пресудом Хашког суда утврђено да одлазак цивила после легалних напада не може бити сматрано депортацијом. Готовина и Маркач који су наредили нападе у Книнској крајини, стога, нису имали намеру да депортују становништво.

9.42 - Апелационо веће ослободило хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача. Двојица од петорице судија овог већа имала су супротно мишљење.

9.25 - Судија Теодор Мерон рекао да је Апелационо веће поништило одлуку Претресног већа о постојању удруженог злочиначког подухвата.

9.04 - Судија Теодор Мерон и судско веће ушли у судницу. Почело изрицање пресуде.

8.55 - Анте Готовина и Младен Маркач стигли у зграду суда у Хагу из притворске јединице.

Апелационо веће Хашког трибунала ослободило хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за злочине почињене над српским становништвом из Книнске крајине у лето 1995. године. Готовина и Маркач су претходно првостепено били осуђени на 24 и 18 година затвора због ратних злочина током и после акције "Олуја".

Председник Трибунала, Теодор Мерон саопштио је да Апелационо веће сматра да Готовина и Маркач нису учествовали у заједничком злочиначком подухвату током операција у Обровцу, Книну, Грачацу и Бенковцу, као и да артиљеријски напади на те градове за циљ нису имали протеривање цивилног становништва.

Члан жалбеног већа Хашког трибунала Фаусто Покар, имао је издвојено мишљење. Покар каже да је данашња ослобађајућа пресуда "противна било каквом осећају за правду".

Овом пресудом, Хашки трибунал је окончао суђења за догађаје током "Олује" а да ниједна особа није осуђена за ратне злочине почињене у тој акцији.  

Мерон је наложио да хрватски генерали одмах буду пуштени на слободу.

Говорећи о делу пресуде за протеривање српског становништва, Мерон је рекао да Веће сматра да се одлазак цивила истовремено са законитим артиљеријским нападим не може окарактерисати као депортација, додајући да Апелационо веће сматра да на суђењу није доказано да је гранатирање било противзаконито.

"Пошто је одбачен закључак судског већа да је гранатирање било противправно, Апелационо веће сматра да нема доказа да је постојао удружени злочиначки подухват с циљем уклањања српског цивилног становништва из Крајине силом или претњом силе", рекао је Мерон.

"Сматрамо да су грешке судског већа довољно озбиљне да закључци о анализи погодака нису одрживи", рекао је Мерон.

Апелационо веће сматра да је погрешан закључак судског већа да у Книну нису постојале покретне мете и због тога сматра да је судско веће погрешно закључило да напад на Книн није био усмерен само на војне циљеве, рекао је Мерон. 

"Сви закључци Расправног већа о одговорности Маркача донети су у контексту закључака о противправном гранатирању четири града. Сходно томе, Апелационо веће сматра да нема довољно доказа за осуђујућу пресуду против Маркача на основу командне одговорности", рекао је на претресу Мерон. 

Готовина и Маркач су у жалбеном поступку ослобођени по свим тачкама оптужнице, осим по тачки три, у којој су генерали били оптужени да су знали за злочине, али нису ништа урадили да их спречи.

Мерон је рекао да Апелационо веће сматра да је Готовина предузео све разумне мере у погледу спречавања злочина.

Закључено је и да је Маркач пропустио да истражи злочине специјалне полиције и тако створио атмосферу некажњивости, што је припаднике специјалне полиције потакнуло на ратне злочине.

Према првостепеној пресуди, Готовина, који је заповедао "Олујом", и Маркач, као командант специјалне полиције, били су чланови удруженог злочиначког подухвата, који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман, а чији је циљ било протеривање српског становништва из Книнске крајине, што је био навод оптужнице.

Готовина и Маркач проглашени су кривим за прогон, депортацију, пљачку, убиства, безобзирно уништавање, нехумана дела и окрутни третман српског становништва у Крајини, од почетка августа до краја септембра 1995. године. Другооптуженог генерала Ивана Чермака, Трибунал је ослободио кривице.

Готовина је, по пресуди, наредио незаконито гранатирање Книна и других градова у Крајини. Такође, Готовина није учинио ништа да спречи и казни злочине својих подређених над српским становништвом.

И Готовина и Маркач на првостепену пресуду уложили су жалбе, тврдећи да је судско веће погрешно утврдило и интерпретирало чињенице о догађајима током и после "Олује".