Грчка иде на изборе 17. јуна

Избори у Грчкој поново ће бити одржани 17. јуна, најавио је председник Државног савета и председник Врховног управног суда Панајотис Пикраменос, који је именован за техничког премијера привремене прелазне владе и вечерас ће положити заклетву. 

Агенција подсећа да ће тако Грци по други пут за нешто више од месец дана изаћи на биралишта после ванредних парламентарних избора одржаних 6. маја и низа неуспелих покушаја да се формира нова коалициона влада.

После неуспеха вишедневних разговора са грчким председником Каролосом Папуљасом о формирању владе, лидери три грчке најјаче партијe међусобно су се оптуживали за неуспех преговора.

Портпарол председника Папуљаса јуче је саопштио да су последњи покушаји за формирање владе доживели неуспех и да ће бити расписани нови избори, а да ће у међувремену биће формирана прелазна влада.

Лидери три грчке водеће партије нису успели да постигну договор ни о саставу техничке владе која ће води Грчку до избора у јуну, па је према грчком Уставу (члан 37) у таквом случају председник државе дужан да именује техничког премијера из редова председника три главна суда - Врховног управног суда, Врховног грађанског суда и Врховног кривичног суда, односно Суда ревизора, наводи АНА.

Одлазак Грчке угрожава евро

Вест о новим изборима у Грчкој оборила је вредност евра на најнижи ниво у последња четири месеца. Заједничка валута еврозоне тренутно се размењује по курсу од 1,2770 долара.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо изјавио је данас да промена услова под којима је Грчкој одобрен 130 милијарди евра вредан пакет помоћи "не долази у обзир".

Према његовим речима, важно је, не само за кредибилитет Грчке, већ и за кредибилитет еврозоне, да се договори поштују, али ''постоји могућност сарадње са грчким властима на мерама за подстицај економског раста".

Ако би Грчка једнострано изашла из програма помоћи, чекао би је банкрот по свим њеним дуговима, влада би свеједно и даље морала да штеди, јер би буџетски дефицит остао велики, а ако би при том желела да и даље остане у еврозони, питање је да ли би друге чланице могле да је приморају да напусти монетарну унију.

Председник Европске централне банке (ЕЦБ) Марио Драги изјавио је данас да врх те институције "снажно подржава" останак презадужене Грчке у еврозони.

У основном споразуму Европске уније нема одредбе која предвиђа могућност да једна земља напусти 17-члану зону евра, истакао је Драги на конференцији за новинаре у Франкфурту и додао да није на ЕЦБ-у и његовом Управном савету да доноси такве одлуке.

Поједини економисти и аналитичари сада готово да не сумњају да ће еврозона морати да се растане с Грчком, или обрнуто - Грчка с еврозоном. Сада већ није питање да ли ће се то десити, него како ће се то десити и какве ће бити последице.

У споразумима ЕУ није прецизно предвиђена ситуација када нека земља напушта зону евра. Са техничке тачке гледишта, Европска централна банка (ЕЦБ) би могла да одлучи да не прихвата грчке обвезнице као банкарску гаранцију или да одбаци молбу за хитно уливање ликвидности. Тада Грчка не би имала други избор, до да "добровољно" напусти еврозону.

Европу у случају изласка Грчке из еврозоне такође тешко да чека завидна будућност, уверени су аналитичари.

По изласку Грчке из еврорегије почела би да се снижава вредност европских актива и дужници би били приморани да их распродају како би намирили дугове.

Излазак Грчке из еврозоне би утицао на светску економију на исти начин као и банкрот америчке инвестиционе банке "Лиман брадерс" 2008. године и могао би чак да означи почетак нове Велике депресије.