Готовина: Поносан сам на резултате "Олује"

Пензионисани хрватски генерал Анте Готовина рекао је пред Хашким трибуналом да је "поносан на резултате" операције "Олуја" којом је командовао у лето 1995. године, изражавајући, истовремено, жаљење због жртава које су пале после те акције, а за које, како тврди, није одговоран.

Трибунал је Готовину у априлу прошле године осудио на 24 године затвора због прогона српског становништва из Книнске крајине и других злочина током и после операције "Олуја" у августу 1995.

Готовина је навео да "као људско биће" наравно жали "цивиле који су изгубили животе или домове после те операције.

Хрватски генерал је указао да је "учествовао у борби на живот и смрт са другом војном силом" и да је његов циљ био "да поврати своју земљу". "Трудио сам се да заштитим животе мојих војника и невиних цивила", додао је Готовина.

Напомињући да не тврди да није било грешака, али да као командант у то време није могао да ужива "луксуз накнадне памети", Готовина је рекао да је и данас уверен да је све своје тешке и одговорне дужности обављао најбоље што је могао.

Као једну од грешака, због којих жали, навео је што се до хапшења 2005. није предао Трибуналу.

"Ако можете утврдити да сам грешио у својим проценама, нећете утврдити да сам желео или прихватао да човек, цивил или војник, треба да буде повређен, злостављан или лишен својих права зато што је Србин или припадник друге групе, различите од моје. Знам и живим задовољан да су моји поступци током "Олује" били исправни, а моја наређења сведочанства су за то", закључио је Готовина.

Тужиоци тражи потврђивање пресуде

Тужилаштво Хашког трибунала затражило је од судија да као неосновану одбаце жалбу хрватског генерала Анте Готовине и потврде првостепену пресуду, којом је Готовина осуђен на 24 године затвора због прогона српског становништва из Книнске крајине у лето 1995. године.

Одбацујући тврдње одбране, тужиоци су тврдили да је првостепено веће, изричући пресуду, исправно утврдило да су генерали Готовина и Маркач били учесници у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било трајно и насилно уклањање Срба из Книнске крајине, и да је на челу подухвата био тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман.

За разлику од Готовиних бранилаца, који су раније тврдили да је гранатирање Книна, Бенковца, Обровца и Грачаца, 4. и 5. августа 1995. године, било законита операција, усмерена на војне циљеве, тужиоци су нагласили да су ти артиљеријски напад, по наређењу Готовине, "циљали целе градове" и били неселективни и, стога, противправни.

Незаконито гранатирање градова, нагласио је тужилац Даглас Стрингер, било је средство за остваривање циља удружненог злочиначког подухвата, а доказ за то су транскрипти разговора председника Туђмана са Готовином и другим генералима, на Брионима два дана пре почетка операције "Олуја".

"Брионски транскрипти откривају да је избацивање српског становништва било циљ. Туђман је Србе видео као 'стратешку опасност' за Хрватску. Рекао је да им треба оставити излаз и да је важно да се цивили покрену, јер ће војска кренути за њима. Готовина је казао да ће, ако их Хрватска војска изложи притиску, остати само цивили који морају да остану, што значи они који не буду могли да оду", навео је тужилац Стрингер.

Одбрана тражи слободу за Готовину

Адвокати одбране хрватског генерала Анта Готовине затражили су од Жалбеног већа Међународног трибунала у Хагу да поништи првостепену пресуду и Готовину ослободи кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине током и после операције "Олуја" у августу 1995. године.

Браниоци Готовине, Грегори Кихо и Лука Мишетић тврдили су, образлажући жалбу, да је у првостепеној пресуди погрешно утврђено да је гранатирање Книна, Обровца, Бенковца и Грачаца, 4. и 5. августа 1995, било незаконито и смишљено за прогон Срба, у оквиру удруженог злочиначког подухвата хрватских власти и војске, на чијем је челу био тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман.

Браниоци су тврдили да је то био законити напад на војне циљеве и да је 95 одсто од 1.200 артиљеријских пројектила које је Хрватска војска испалила на та четири града, а најмање 900 на Книн, било усмерено на војне циљеве током "високо професионалних напада".

Према одбрани, српски становници нису напустили Книнску крајину због тог напада, већ јер им је то наредило њихово руководство.

Одбрана је тезу да су ти напади погрешно означени као незаконити, засновала и на тврдњи да "ниједан Србин није био убијен" током артиљеријског напада. Према одбрани, такође, током првостепеног суђења "није био идентификован ниједан Србин који би тврдио да је отишао због страха од гранатирања".

Навод пресуде да је доказ за постојање удруженог злочиначког подухвата и транскрипт са сусрета председника Туђмана са Готовином и другим војним командантима на Брионима, два дана уочи "Олује", одбрана је негирала, сугеришући да су тужиоци наводну криминалност накнадно "учитали" у те разговоре на основу тврдњи да су артиљеријски напади били незаконити.

Расправа се наставља излагањем аргумената о жалби генерала Маркача, док ће правоснажну пресуду Готовини и Маркачу, Трибунал ће изрећи накнадно.

Готовина је првостепеном пресудом проглашен кривим за прогон, депортацију, пљачку, убиства, безобзирно уништавање, нехумана дела и окрутно поступање са српски становништвом у Крајини, од почетка августа до краја септембра 1995.

Тужилаштво Трибунала се није жалило на пресуду Готовини, Маркачу и Чермаку.

У судском притвору у Схевенингену, Готовина је од 2005, када је ухапшен у Шпанији, а Маркач од 2004, када се добровољно предао. Маркач је неколико пута био привремено пуштан на слободу.