петак, 10. феб 2012. | Изаберите писмо: Latinica



 

Насловна > Вести > Регион > Кредитни пакет за Грчку

понедељак, 15. мар 2010, 14:54 -> 20:29

Кредитни пакет за Грчку

Министри финансија ЕУ спремни да помогну Грчкој, али не директном отплатом дуга, него новим кредитима.

Министри финансија Европске уније разматрају у Бриселу механизме за пружање финансијске помоћи Грчкој.  Тврде да није реч о извлачењу Грчке из дужничке кризе новцем пореских обвезника европске двадесетседморице.

Извештај дописника из Брисела Душана Гајића
Нови порези

Талас нових пореза запљуснуо је Грчку дижући цене потрошне робе упркос рецесији и високој незапослености, док у Бриселу министри финансија ЕУ покушавају да расправе дужничку кризу своје чланице.

Влада десног центра повећала је основни порез на промет са 19 на 21 процената, као део пакета стезања каиша од 16 милијарди евра (22 милијарде долара) који је замишљен да ове године смањи буџетски дефицит за готово трећину.

Повећање пореза подигло је цену горива и већине робе у малопродаји, као и услуга, мада продавци кажу да ће покушати да на најмању могућу меру сведу последице новог намета на цене.

Интензивни преговори воде се о пакету кредита и гаранција, вредном више милијарди евра. Реч је о мерама чији је циљ да помогну у смањивању трошкова отплате грчког дуга и стабилизацији евра.

Пред састанак еврогрупе у Бриселу министри радије говоре о утврђивању механизама помоћи него о евентуалним конкретним износима.

Могуће мере укључују билатералне зајмове Грчкој и кредитне гаранције.

Највеће земље еврозоне, пре свега Немачка, и даље одбијају да говоре о отплати грчког дуга.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле поздравио је мере штедње које је предузела Грчка и одбацио за данас могућност доношења одлуке о финансијској помоћи.

Према изворима у Европској комисији могућа је одлука о механизму координисане помоћи без конкретних цифара, који ће бити активиран, ако то буде потребно, односно затражено.

Механизам је неопходан због правила еврозоне која забрањују директну отплату дуга земљи запалој у проблеме.

Министри се још увек надају да овај механизам неће морати да буде примењен, односно да ће мере штедње, које је предузела грчка влада, дати резултате.

Ипак, јасно је да је случај Грчке прекретница за целу еврозону.

Европски комесар за економију Оли Рен најављује оштрију контролу финансијске дисциплине земаља чланица како би се избегла трајна штета по кредибилитет ЕУ.

Немачки министар Шојбле покренуо је меру избацивања из еврозоне чланица које не могу да уреде своје финансије.Министри свих 27 земаља чланица у уторак ће расправљати о бољој регулативи финансијског тржишта, пре свега, такозваних хеџ фондова чије спекулације неке земље виде као један од главних разлога за финансијске тешкоће Грчке.

Ангела Меркел, Николас Саркози и Јоргос Папандреу позвали су Европску комисију у петак да о томе покрене истрагу.

1
коментари број коментара 2 | cwпошаљи коментар
(уторак, 16. мар 2010, 11:09)
Student (CH) [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Grcki problem

Svasta ti napisa!
1. Grcka nije toliko liberalna, koliko ti mozda mislis. Dosta proivodjaca su zasticeni, znaci globalizacija ne funkcijonise tako kao npr. u Svajcarskoj.
2. Predhodna vlada Grcke je prikrivala dugove i FALSIFIKOVALA statistike. Grcka je morala da preduzme neke mjere prije 2-4 godine, znaci jos prije krize, pa bi bilo manje bolno nego sto je sada.
3. Pripisivati krivicu na banke je nije sasvim korektno. Svakako, postoje spekulanti, koji bi zaradili ogroman novac, kada bi Grcka bankrotirala i neki vec sada dobro zaradjuju, sto je vise losije Grckoj. To jest ozbiljan problem, koji se treba rijesiti u buducnosti, ALI nisu banke krive za grcku krizu.
4. Nama, odnosno Vama u Srbiji, ne treba sreca, nego mudra i transparentna politika.

1
(понедељак, 15. мар 2010, 19:31)
glas razuma [нерегистровани]
oпошаљи одговор

kada se vlast udaljuje od naroda

Novi porezi, nove takse, novi nameti, pa zatim visi porezi, vise takse, visi nameti. To je siguran put udaljavanja drzave od naroda. Drzava postaje sve vise servis multinacionalnim kompanijama i njihovom kapitalu, narod je tu samo stavka, koja se dobro pomuze, kada ne ide kako treba. Nekada su ljudi koji nisu bili u drzavnim statistikama i evidencijama vazili za asocijalne pojave, koje ne mogu zastiti nijedno svoje pravo, jer ih nema ni u kakvim evidencijama. Bojim se da dolazi polako ali sigurno vreme kada taj problem postaje prednost. Samo oni kojih nema u evidencijama bice zasticeni od novih drzavnih blagodati i cupanja zadnje pare iz vlastitog dzepa, da bi se nekoj banci nasla sredstva da prezivi lose poslovanje svojih alavih menadzera. Uopste nije cudo sto je kriza, sto se manje kupuje i trosi, sto proizvodnje staju. Ko bre jos nesto znacajnije moze da kupi, kad ljudi jos malo pa vise ni za hranu i lekove nemaju. Kakva proizvodnja, za koga da se pravi? Da bi neka proizvodna delatnost bila isplativa, mora postojati trziste, gde ce se ta roba plasirati i neko ko moze to da kupi, a u celom svetu svakog dana je sve manje potencijalnih kupaca, a svi jure za stalno vecim rastom i u tu neku Evropu, kao da ne vide da se celom svetu sprema jad i beda. Grcka je primer da necija alavost nece stati ni pred EU. Globalizacija nije nista drugo nego nepravedna preraspodela novca iz dzepova obicnog sveta u par odabranih dzepova. Neka je nama svima sa srecom... trebace nam puno srece!

1
1