Читај ми!

Говори руски да те цела Србија разуме

Украјинска лична имена и географски називи последњих недеља јављају се свакодневно у средствима информисања због руско-украјинског сукоба. Да се не би грешило у преношењу, потребно је придржавати се правила...

ИСТОРИЈА. Као и руски и белоруски, украјински се развија из староруског после 14. века. Данас је, уз руски, службени језик Украјине (као и у Белорусији, социолингвистичка ситуација је заиста компликована).

Украјински се говори на подручју средишта старе Кијевске Русије, па би се староруски с пуним правом могао звати и староукрајински.

Дуго је био само језик нижих слојева, племство је говорило пољски или руски, а књижевност се у правом смислу јавља тек од 18. века.

Руски цар Петар I забранио је штампање украјинских књига 1720, па се језик развија тек од краја 19. века. База украјинског стандардног (књижевног) језика су југоисточни дијалекти, пре свега кијевски говор.

Данас се украјински говори више на западу Украјине, док према истоку преoвладава руски.

АНТРОПОНИМИ. Украјинска имена и презимена требало би преносити у аутентичном облику.

Зато задржавамо почетно о у именима: секретар Савета за националну безбедност и одбрану је Олексиј Данилов, а украјински министар културе Олександар Ткаченко.

Треба преносити и вокалско-сонантску групу оло, као у примеру председника Украјине Володимира Зеленског.

Бивши председник је Петро Порошенко, дакле с крајњим о, као и министар спољних послова Дмитро Кулеба или министар индустрије Павло Рјабикин.

Украјинска имена, без обзира на сличност с нашим именима, не би требало посрбљавати и писати Александар, Владимир, Петар, Димитрије, Павле, мада украјинског председника у средствима информисања неретко зову „Владимир” Зеленски.

Не треба писати ни Алексеј или Дмитриј, зато што овде није потребан руски као језик посредник.

Али јесте потребан код украјинског г: секретар Владе Украјине неће бити „Олех”, како би рекли Украјинци, него Олег Немчинов, како је у руском, зато што је у српском створена навика преузимања из руског.

ТОПОНИМИ. Географске називе, с друге стране, готово без изузетка преузимамо преобликоване: руски је овде језик посредник.

Зато ће Срби остати верни традиционалним облицима Кијев, Харков, Дњепропетровск; не узимамо их из украјинског, где гласе Кијив, Харкив, Дњипропетровск.

Српски облик Лавов, настао адаптацијом руске варијанте Љвов, већ дуго је код нас у употреби, па га не треба замењивати украјинским Љвив.

СПОРТ. Преузимање из руског се шири и на спорт.

ФК Шахтар је украјински фудбалски клуб из Доњецка, који се такмичи у Премијер лиги Украјине.

Клуб је основан 1936. под именом „Стахановец”, а данашње име носи од 1946. године.

Назив клуба је у српски језик ушао преко руског за време СССР-а, где се слово ё из назива (Шахтёр) чита као јо (Шахтјор), што је облик ком смо дали предност, не украјинском оригиналу – ФК Шахтар.

***

Антропониме и топониме из украјинског језика не треба да посрбљавамо нити да их преузимамо у руском облику, али навику је тешко мењати.

Литература:

1. Каповић, Мате, Увод у индоеуропску лингвистику, Матица хрватска, Загреб, 2008.

2. Терзић, Богдан, Украјински и белоруски ономастикон у српском језику, у: Српски језички саветник, Службени лист СЦГ, Београд, 2005.

уторак, 23. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво