Свиђа ти се "Паразит" – мораш још да учиш

Да ли сте се некада нашли у ситуацији да вам се нешто свиђа, а да вам затим неко "соли памет" о томе колико то дуго и добро познаје и да нисте довољно достојни да вам се то допада? Ако је тако, нисте једини, пошто та категорија људи, чини се, сваког дана броји све више чланова на глобалном нивоу, а и у Србији.

У недостатку српских речи за такве особе, најприкладнији је термин на енглеском језику – "гејткипери" (gatekeepers). "Гејткипери" су људи који за друге "одређују" да ли имају "права" да у нечему уживају на основу тога колико особа познаје одређену област.

То су такорећи, самопрокламовани критичари који стоје на улазу свог експертског клуба и одлучују о томе кога ће да пусте унутра.

Примера има много. Најсвежији и најактуелнији је прича о филму "Паразит". Велика прашина се дигла око филма који је освојио четири Оскара. Некима се свидео, некима није и то је потпуно легитимно.

Ипак, појединци харају друштвеним мрежама и пишу разне километарске текстове и коментаре у којима нема ни трачка добре намере већ искључиво малициозно ниподаштавање туђег укуса. Практично не дозвољавају људима да им се филм допада само зато што не познају корејску кинематографију од пре.

Осим у свету филма, "гејткипери" постоје и у свету музике, сликарства, књижевности, спорта, науке, гејминга, кулинарства.

Постоје у било којем свету где појединци могу да стекну какву-такву верзираност и да према томе критикују оне који су заинтересовани, а нису довољно детаљно истражили све аспекте области.

Допада ти се песма "Пинк Флојда"? Наброј ми све њихове албуме, песме, крвне групе чланова бенда, какав им је данашњи хороскоп, а онда ћу да ти кажем да ли си довољно компетентан да их слушаш.

Свиђа ти се како игра Јокић? Ја га пратим још док је био у Војводини у млађим категоријама, а посетио сам и његову ергелу у Сомбору и помазио коње. Ја сам прави фан, ти мораш још да се трудиш.

Сличне изјаве потичу и од студената, када поједини кажу да су њихови факултети најтежи и да, према томе, други не могу да се жале да им је тешко. Додуше, у већини случајева то се спомиње кроз шалу. 

Да ли "гејткипери" заиста мисле да је време које су искористили за писање таквих текстова квалитетно утрошено, уколико не садрже ниједан савет, већ искључиво критику и истицање себе као супериорног бића? Ко уопште може да извуче поуку из таквих коментара?

Интернетом круже и бројни "мимови", чиме се кроз сарказам приказује да широм света постоји свест о поменутој појави и да јој се људи опиру извргавајући је руглу.

Суштина свих видова креативности је да привуче нове "фанове". Свакоме сме да се допадне песма, серија, спортиста, видео-игра, слика, а да притом не зна све детаље који стоје иза њих. Уживање не треба да буде толико стресно.

Дозвољено је да вам се свиђају ствари, а да нисте експерт. И не треба да се осећате лоше због тога. А "гејткипери" нека преиспитају своје поступке и начин излагања.