Србија у смогу, да ли смо сами криви

Себе сматрам "еколошки свесним" грађанином, па ме позитивно изненађује пажња коју је ове јесени и зиме изазвало загађење ваздуха у нашим градовима. Посебно због тога што загађење није ништа ново већ нешто с чим живимо већ деценијама. Само смо га, изгледа, тек сад "открили"!

Јасно вам је ваљда, већ на основу прве реченице, да ме нервира "нус продукт" те пажње, односно медијска претеривања, омиљени српски "спорт" – свађање на друштвеним мрежама, а посебно коришћење теме за политичка препуцавања и обрачуне.

Подједнако ме излуђују они што паниче као да су Београд први пут у историји прекриле магла и смог као и они који тврде да нема разлога за бригу и да је то нормално.

Није нормално и морамо нешто да предузмемо, али од хистерије и упирања прстом у политичке противнике нема баш пуно вајде.

Недавно сам, први пут у животу, била у Лондону. Мало је рећи да сам се пријатно изненадила кад нас је у новембру дочекало сунце, ведро небо и сасвим пријатан, чист ваздух.

Можда сам само имала среће, а можда је решење мистерије, у којој су се нашли сви из Србије који су на питање – да ли пада киша и има ли магле, добили мој негативан лондонски одговор, у томе што тај град има метро, што централним улицама крстаре само такси возила и аутобуси и што топлане, вероватно, користе искључиво гас.

Могуће је, дакле, али јасно је и да правог решења нема без великих улагања и још већих промена, како у друштву тако и у нашим главама.

Е, баш о тим главама хоћу да вам кажем нешто! Уствари, хоћу да, и вама и себи, поставим пар питања.

Док се међусобно оптужујемо и не пристајемо да одступимо ни за милиметар од свог става, не размишљамо много о томе шта, као појединци, можемо да учинимо како би сви заједно удисали квалитетнији ваздух.

А, веровали или не, можемо!

Прво, да ли пушите?! Ако је одговор потврдан, размислите о томе колико себе, али и људе у вашој околини уништавате и трујете. Неодговорност према себи још и могу да прихватим, али себичност свакако не!

Приче о кршењу права пушача и константна кукњава због најава да ће та ружна навика коначно и код нас бити потпуно забрањена, једноставно не иду уз наводну бригу о квалитету ваздуха који удишемо.

Не иде уз то ни чињеница да се број аутомобила на нашим улицама и путевима повећава из године у годину. Како се на Западу подиже лествица када је у питању квалитет и квантитет њихових издувних гасова, тако се у Србији повећава број јефтиних аутомобила који без икаквог ограничења загађују наша плућа.

Да ли бисте се, као еколошки одговорна особа, одлучили за скупљи, али "чистији" ауто или потпуно одрекли комфора који пружа вожња својим возилом?

Кад треба одлучити између тога и неудобног гужвања по препуним београдским аутобусима, међуградске вожње која зна да траје сатима или увек неизвесног путовања српском железницом, јасно је какав ће бити одговор.

Иако у овом случају има много ствари на које не можете лично да утичете и због тога једноставно морате да изаберете једноставнију варијанту, покушајте бар понекад да се жртвујете. Ево, баш ови магловити зимски дани могли би да буду прилика да оставите ауто испред куће и на посао одете пешке, бициклом или јавним превозом.

Иако велики, аутомобили, како тврде стручњаци, ипак нису и највећи загађивачи нашег ваздуха. То су, бар у овим зимским месецима, топлане, котларнице и домаћинства која за грејање користе дрво и угаљ. Већина великих градских топлана прикључена је на гасовод, али то је за мање потрошаче још увек недоступно или превише скупо (чак и кад има техничких могућности за прикључење).

Дакле, и у овом случају, не можемо, као појединци, да учинимо много, али можемо да штедимо. Да ли баш морамо да шетамо по кући у мајици кратких рукава и да радијаторе, струју или шта већ користимо за грејање, "одврћемо" до максимума иако је напољу скоро пролећна температура?

Став "баш ме брига, плаћам своје рачуне" морао би да постане неприхватљив јер сву ту енергију коју немилице трошимо, неко, негде (а најчешће у највећим загађивачима-термоелектранама) мора и да произведе.

Много је још примера, малих и великих, али застаћу овде. Мислим да је довољно за овај пут.

Док се вероватно нервирате читајући овај текст, ризиковаћу и дати вам још један мали савет. Ако немате новца за зимовање у неком фенси скијашком центру, посетите рођаке на селу. Обрадоваћете и њих и своја плућа.

Ако је и то "немогућа мисија", а живите у Београду, уместо у загушљивом тржном центру, потрудите се да викенд проведите на Авали. Верујте ми, пуста је ових дана иако ваздуху на њеном врху не фали баш ништа!

Број коментара 13

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво