Србија у смогу, да ли смо сами криви

Себе сматрам "еколошки свесним" грађанином, па ме позитивно изненађује пажња коју је ове јесени и зиме изазвало загађење ваздуха у нашим градовима. Посебно због тога што загађење није ништа ново већ нешто с чим живимо већ деценијама. Само смо га, изгледа, тек сад "открили"!

Јасно вам је ваљда, већ на основу прве реченице, да ме нервира "нус продукт" те пажње, односно медијска претеривања, омиљени српски "спорт" – свађање на друштвеним мрежама, а посебно коришћење теме за политичка препуцавања и обрачуне.

Подједнако ме излуђују они што паниче као да су Београд први пут у историји прекриле магла и смог као и они који тврде да нема разлога за бригу и да је то нормално.

Није нормално и морамо нешто да предузмемо, али од хистерије и упирања прстом у политичке противнике нема баш пуно вајде.

Недавно сам, први пут у животу, била у Лондону. Мало је рећи да сам се пријатно изненадила кад нас је у новембру дочекало сунце, ведро небо и сасвим пријатан, чист ваздух.

Можда сам само имала среће, а можда је решење мистерије, у којој су се нашли сви из Србије који су на питање – да ли пада киша и има ли магле, добили мој негативан лондонски одговор, у томе што тај град има метро, што централним улицама крстаре само такси возила и аутобуси и што топлане, вероватно, користе искључиво гас.

Могуће је, дакле, али јасно је и да правог решења нема без великих улагања и још већих промена, како у друштву тако и у нашим главама.

Е, баш о тим главама хоћу да вам кажем нешто! Уствари, хоћу да, и вама и себи, поставим пар питања.

Док се међусобно оптужујемо и не пристајемо да одступимо ни за милиметар од свог става, не размишљамо много о томе шта, као појединци, можемо да учинимо како би сви заједно удисали квалитетнији ваздух.

А, веровали или не, можемо!

Прво, да ли пушите?! Ако је одговор потврдан, размислите о томе колико себе, али и људе у вашој околини уништавате и трујете. Неодговорност према себи још и могу да прихватим, али себичност свакако не!

Приче о кршењу права пушача и константна кукњава због најава да ће та ружна навика коначно и код нас бити потпуно забрањена, једноставно не иду уз наводну бригу о квалитету ваздуха који удишемо.

Не иде уз то ни чињеница да се број аутомобила на нашим улицама и путевима повећава из године у годину. Како се на Западу подиже лествица када је у питању квалитет и квантитет њихових издувних гасова, тако се у Србији повећава број јефтиних аутомобила који без икаквог ограничења загађују наша плућа.

Да ли бисте се, као еколошки одговорна особа, одлучили за скупљи, али "чистији" ауто или потпуно одрекли комфора који пружа вожња својим возилом?

Кад треба одлучити између тога и неудобног гужвања по препуним београдским аутобусима, међуградске вожње која зна да траје сатима или увек неизвесног путовања српском железницом, јасно је какав ће бити одговор.

Иако у овом случају има много ствари на које не можете лично да утичете и због тога једноставно морате да изаберете једноставнију варијанту, покушајте бар понекад да се жртвујете. Ево, баш ови магловити зимски дани могли би да буду прилика да оставите ауто испред куће и на посао одете пешке, бициклом или јавним превозом.

Иако велики, аутомобили, како тврде стручњаци, ипак нису и највећи загађивачи нашег ваздуха. То су, бар у овим зимским месецима, топлане, котларнице и домаћинства која за грејање користе дрво и угаљ. Већина великих градских топлана прикључена је на гасовод, али то је за мање потрошаче још увек недоступно или превише скупо (чак и кад има техничких могућности за прикључење).

Дакле, и у овом случају, не можемо, као појединци, да учинимо много, али можемо да штедимо. Да ли баш морамо да шетамо по кући у мајици кратких рукава и да радијаторе, струју или шта већ користимо за грејање, "одврћемо" до максимума иако је напољу скоро пролећна температура?

Став "баш ме брига, плаћам своје рачуне" морао би да постане неприхватљив јер сву ту енергију коју немилице трошимо, неко, негде (а најчешће у највећим загађивачима-термоелектранама) мора и да произведе.

Много је још примера, малих и великих, али застаћу овде. Мислим да је довољно за овај пут.

Док се вероватно нервирате читајући овај текст, ризиковаћу и дати вам још један мали савет. Ако немате новца за зимовање у неком фенси скијашком центру, посетите рођаке на селу. Обрадоваћете и њих и своја плућа.

Ако је и то "немогућа мисија", а живите у Београду, уместо у загушљивом тржном центру, потрудите се да викенд проведите на Авали. Верујте ми, пуста је ових дана иако ваздуху на њеном врху не фали баш ништа!

број коментара 13 Пошаљи коментар
(недеља, 19. јан 2020, 08:45) - anonymous [нерегистровани]

pa kako nismo

Da nismo u stanju da napravimo gradske vode i gradske kanalizacije po dva tri kilomatara od glavnih gradova, da ne pricamo o kontenjerima to je za van grada naucna fantastika, ovo nabrojano ide po njivama i potocima, zalosno

(петак, 17. јан 2020, 16:35) - Sara [нерегистровани]

Србија у смогу, да ли смо сами криви

I gde smo, tu smo, nisu krive fabrike i razni drugi zagadjivaci nego gradjani koju se greju na drva i ugalj . Toliko velikih gradova mnogo zagadjenijih a mi kao prvi u svetu, aj da poverujemo. Sve mi to mirisi na uvodjenje nekih taksi, na neko placanje pod izgovorom moralo se. Cekamo da vidimo sta se krije iza brda.

(петак, 17. јан 2020, 09:08) - anonymous [нерегистровани]

Čestice će nekome biti presudne

Zagađenje je daleko mnogo toksičnije od duvanskog dima u svakom smislu i svakom pogledu. Nezaboravimo i radioaktivnost uglja. Čestice će nažalost nekome biti presudne po život u narednoj godini.

(петак, 17. јан 2020, 00:34) - Aleksandar [нерегистровани]

Cist promasaj

Pusenje ne utice na globalno zagrevanje. 

(четвртак, 16. јан 2020, 11:50) - Еколошки сасвим освешћен грађанин [нерегистровани]

Замена теза

1. Дувански дим, колико год да је штетан (и не треба пушити и гушити ни себе ни друге!), не утиче на глобално загревање нити на вредности PM10 и PM2,5 у амбијенталном ваздуху, тако да сте потпуно омашили тему у овом сегменту.Истина је, додуше, да Ви као непушач у овим условима попушите целу паклицу цигарета дневно простим удисањем ваздуха.
2. „Кад треба одлучити између тога и неудобног гужвања по препуним београдским аутобусима, међуградске вожње која зна да траје сатима или увек неизвесног путовања српском железницом, јасно је какав ће бити одговор“ – овде сте признали да у јавном превозу владају немогући услови, како у погледу саме вожње, тако и успешног !и извесног! стизања на посао, те сте тиме поставили, у ствари, један нерационалан избор (нико нормалан се на тако нешто не би одлучио).
Уместо што покушавате да скренете пажњу на ситне и крупне „грехе“ обичних грађана, можете да покушате да говорите о одговорности државе, о некажњавању великих загађивача, о неорганизацији и неспровођењу планова и закона, о необухваћености, или неадекватној обухваћености, потпуно нешкодљиве соларне енергије (инсталација и електрана) плановима, квотама, итд.

(четвртак, 16. јан 2020, 11:35) - Паметњаковић [нерегистровани]

Нетачно.

Овакав смрад и гушење никада нисмо осећали.

(четвртак, 16. јан 2020, 10:45) - anonymous [нерегистровани]

Вратите сељаке у село!

И решен проблем!

(четвртак, 16. јан 2020, 10:44) - anonymous [нерегистровани]

Ima jednostavnih resenja, samo treba pogledati sta rade Nemci i ostali

Nemci su prepoznali subvencije drzave kao odlicno resenje.
Dakle Drzava da da subvencije za proizvodnju recimo peleta i gasifikaciju lozista, a poskupi ugalj, drva i loz ulja za domacinstva. Takodje da da subvenciju na uvoz automobila sa eko standardima, a ove koji to nisu da zabrani uvoz i da ta vozila iskljuci iz saobracaja.
da poostri kazne za nesavesne poljoprivrednike koji pale rastinje po njivama.

(четвртак, 16. јан 2020, 10:06) - Nepusac [нерегистровани]

Babe, zabe...

Kada se govori o razlozima, prvo se navodi pusenje!!!! Kakva glupost!!! Nigde nisam videla vise pusaca nego ovde u Parizu!

(четвртак, 16. јан 2020, 09:22) - anonymous [нерегистровани]

Zabranite uvoz EU 3 , EU 4 i EU 5 automobila i resen problem

Takodje uvoziti gorivo samo i iskljucivo za EU 6 automobile, a to gorivo drasticno poskupeti i resen problem.
Dalje; Da li se u ovoj drzavi iko zapitao koliko Srbija ima deponija koje gore i vecito tinjaju, proizvodeci dim i otrovne cestice? Gde je Ministarstvo za zivotnu sredinu koje o tome treba da vodi racuna? Oni brinu samo o kesama, a veciti pozari na deponijama ih ne zanimaju.
Dalje. U srbiji je sve vise odrona zemljista nakon pozara suma i niskog rastinja. Svake jeseni pozari na njivama zagadjuju atmosferu, ni o tome niko ne vodi racuna.
Dalje. Sta je sa posumljavanjem zgarista gde su bili pozari? Ni o tome niko ne vodi racuna.
Dalje. Vodi li neko racuna o domacinstvima koja loze i koji su mozda veci zagadjivaci nego sve ovo napred nabrojano? Dakle drasticno poskupeti ugalj, drva i loz ulje, a pojefiniti pelet za lozenje.
Itd, itd... Ima tpoga koliko hocete samo treba neko da sedne i time da se bavi ali u ovoj drzavi izgleda nema nikoga.
Hvala na razumevanju.