Читај ми!

Недеља није дан за куповину

Када сте последњи пут јакну или патике купили у недељу? И зашто баш у недељу? Да ли је то заиста прави дан за обилазак продавница? Или је, просто, најлакши изговор да се дан не проведе у кући?

Радим већ четврт века, и готово све то време радим недељом. Петак и субота постали су мој викенд.

Некад ми се чинило да је то најпаметнији начин да избегнем уобичајено недељно "развлачење" по кући.

Чинило ми се и да се недељом ретко шта корисно ради, осим што се ишчекује понедељак и почетак радне седмице. Рад недељом ми је, истовремено, био начин да преварим тај "синдром понедељка".

Како време одмиче, рад недељом ми све теже пада. Пре свега, због покушаја да проведем више времена са ближњима, породицом и пријатељима. Већина њих има "нормално" радно време, које подразумева слободне календарске викенде, дакле суботу и недељу.

Постало је тешко уклопити викенд путовања, изласке или било које заједничке активности. Немогуће их је проширити мимо тог јединог заједничког слободног дана - суботе.

Ја, међутим, имам избора. Да нисам роб навика, могла бих понекад да радим суботом или да, у договору са колегама, бар једном месечно имам слободан викенд.

Запослени у трговини немају тај "луксуз".

Сви који су одрастали седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, добро знају да је недељом готово све било затворено. Бар у мањим местима. Не знам да ли су игде, осим у Београду, постојали тзв. драгстори који су радили нон-стоп.

Сећам се да је, у месту где сам одрасла, готово револуционаран чин била одлука локалног трговинског предузећа да њихове продавнице недељом раде од шест до 10 часова. Ако сте којим случајем заборавили да у суботу купите све што вам треба за недељни ручак.

Ипак, није било свежег хлеба и млека, јер ни индустријске пекаре и млекаре недељом нису радиле.

И откуд сад та потреба да баш недељом идемо у шопинг? Зашто нам више пријају врева и метеж од блаженог ленствовања које обично подразумева недеља проведена код куће?

Зашто, када се стално жалимо да не проводимо довољно времена са породицом и пријатељима?

Да ли је игнорисање незнанаца са којима се сударамо у пролазу постало подношљивије од напете комуникације са члановима породице?

Тумарање по продавницама за неке је спас од разговора са децом или супружником. Или од свађе.

Недељно поподне у шопинг центру постало је варијанта оне тужне карикатуре на којој чланови породице недељни ручак проводе гледајући не једни у друге или у тањире већ у мобилне телефоне.

Број коментара 14

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво