Не волимо Турке, Македонце, Бугаре

Невероватно је како се скупне представе о народима заснивају на оскудним сазнањима и самообнављају се деценијама и вековима, чини се нарочито код нас – мада и не само код нас.

Вели се да народи нарочито не воле своје суседе. Ово готово да је природни закон који нема изузетака. Зна се шта Американци мисле о Канађанима, а о Мексиканцима да се не говори.

Легендарна је суревњивост и мржња Француза и Немаца готово кроз читав 20. век. Сваки Француз у то време био је сумњичав према свему што је немачко, па су чак на почетку Великог рата 1914. многи тражили да се "колоњска вода" (по граду Келну) преименује у "лувенску воду".

Колективне представе овде играју улогу осигурача: чим наиђе нешто према чему је колективитет резервисан, избаце склопку и нема струје између два народа. 

У мало измењеном националном кључу, Киш је то назвао Жил и Џим комплекс. Жил је Француз који мрзи све енглеско, а Џим је Енглез који презире све француско. У Жиловом присуству нико не сме да спомене ни Е од Енглеза, у Џимовом, зна се, супротно: ни Ф од Француза. На крају испадне да Џим нема својих личних људских карактеристика, већ се једино памти по негативном: то јест да не може да поднесе ништа француско; са Жилом је исто. Ко је он? Не зна се. Познато је једино да мрзи све енглеско.

Како стоји ствар с нама? Читалац погађа да смо у врху "колективне нетрпељивости". Треба само погледати жуту штампу, па схватити с каквим "будалетинама" делимо овај свет.

Латини су, познато је чак и детету из народне поезије, "старе варалице". То значи: Италијани, Шпанци, па чак и Португалци које једва познајемо. Американци – сви до последњег несрећника који нема социјално осигурање и живи у приколици су империјалисти који "крцкају" туђ новац.

На листи "претворних нација" у нашој таблоидној свести у врху су и Немци, па доскоро и Мађари.

То какве колективне предрасуде имамо о својим суседима је за причу. Да кренемо са југа.

Македонци нису лоши али су до зла бога заостали и ни "три века им неће бити довољна да нас стигну". Бугари, противници у три новија рата, су оваплоћење покварености и вероломности. Румуни су, ваљда због великог броја Рома, стари "Цигани". Мађари су, већ је споменуто, "окорели намазанци" којима ни две нацртане овце не треба оставити на чување.

О Хрватима и Албанцима (с Косова и из Албаније) не вреди трошити речи. Наређајте све најгоре што вам падне напамет па нећете претерати. Босанци (сви некако одреда, без разлике у вери или обичајима) су баш онакви каквим их представљају вицеви о Муји и Хаси.

Црногорци више немају ни Ц, ни Г од оних Његошевих Црногораца. Ако неки и имају, они су се већ одавно уклопили у наш културни комонвелт. Ко је остао на брдима и обали... Боље не спомињати шта све о њима имају рећи колективне предрасуде.

Овако гледано, нико нам није раван и окружени смо самим талогом од народа с којима делимо исте границе, континент, па и читав несрећни свет.

Да ли, поставља се на крају питање, таблоидни национ икога воли? Две су љубави велике, и како би Никола Пашић рекао, обе су у већем делу историје неузвраћене. Волимо Грке у свакој прилици и у свим варијантама, не само због мора, сиртакија и грчке салате. Изнад њих је само љубав према Русима. Нас и Руса "триста милиона".

Ипак, сурова анализа ни овде не треба да затвори очи. Онако како паушално и с оскудним знањем осуђујемо, презиремо и омаловажавамо, тако исто некритички волимо. Нема везе што су нам неки од проскрибованих народа у новијој историји много више помогли. Љубав је трајна, баш као и мржња.

Све ово, наравно, побија се личним контактом. Писац ових редова не може набројати све сјајне људе које је упознао из свих, одреда проскрибованих народа и држава.

број коментара 16 Пошаљи коментар
(петак, 27. дец 2019, 18:40) - milan lala [нерегистровани]

" Mrznja"

Nesto mi bas nije jasno koga mi to Srbi kolektivno mrzimo ? Nije mi poznata kolektivna mrznja mog Srpskog naroda. Sto se Srba tice text je cist promasaj. Srbi nikog ne mrze. Ponekad pomislim da smo mi kao narod nepopravljivo naivni- dobro namerni i da nas je ta osobina skupo kostala kroz istoriju.

(недеља, 22. дец 2019, 18:24) - anonymous [нерегистровани]

bravo

sve receno... bravo

(недеља, 22. дец 2019, 08:41) - anonymous [нерегистровани]

Greska

Moj najbolji prijatelj je Albanac sa Kosova!
Pozdrav

(недеља, 22. дец 2019, 00:45) - Снежана [нерегистровани]

Паушална оцена

Одличан коментар на текст који ме је прилично изненадио у негативном смислу. Стереотипије према другим народима присутне су код свих у већој или мањој мери. Пре 2 године радила сам истраживање у Македонији (где живим и радим) међу младима од 14 - 16 година. Срби су међу најнеомиљенијим народима за младе Македонце, док су Хрвати веома омиљени.

(петак, 20. дец 2019, 19:39) - anonymous vjkjljs [нерегистровани]

odlicno

Odlican tekst.Hrabra i retko cestita introspekcija svog nacionalnog duha i perfektna individualna

(петак, 20. дец 2019, 05:25) - anonymous [нерегистровани]

Povrsnost koaj degradira

"Pisac ovih redova ne moze nabrojati sve sjajne ljude iz ovih naroda koje je pobrojao..."
I toliki broj ljudi je relevantniji kriterijum od istorijskog ponasanja drzava koje ciji su ti sjajni ljudi pripadnici.
Po principu "ruka jeste tukla ali se glava kajala"

(петак, 20. дец 2019, 00:05) - Vlado [нерегистровани]

Tacno

Prvi put cujem da ne volimo Makedonce, a nesto ne mislim da nije tacno da mrzimo narocito Turke i Bugare.

(среда, 18. дец 2019, 09:11) - Miroslav [нерегистровани]

Srbi-SlavenoSrbi

Pisac pravi "grešku u koracima" jer u obzir uzima današnje Srbe i nekadašnje događaje.Sa nekadašnjim događajima treba povezivati i ondašnje Srbe.A ondašnji Srbi su pre svega bili SlavenoSrbi, Srbi baštinari, spoj južnih Slavena-zemljodelaca sa Belim Srbima, jedinim Srbima koji su se doselili na Ilirik.Beli Srbi su se slavenizirali ali i posrbili južne Slavene.Ovi Srbi danas u korenu prezimena imaju slavensko ime.Drugi Srbi su južni Slaveni-nomadi stočari koji su dobili posede kao "ograničenu baštinu" a prepoznaju se pošto im je u korenu prezimena apostolsko-hrišćanski ime.I treću vrstu Srba čine popravoslavljeni vlaji-vlasi-nomadi skitači koje su na posede Ilirika naselile različite vlasti i veleposedničke porodice da im budu sluge.Vlaji su "socijalna kategorija" a ne etnička i na Iliriku su najbrojniji potomci anadolskih, bugarskih, arbanaških, danas popravoslavljenih vlaja-Srba.Veliki broj sukoba između današnjih naroda vodio se za prevlast na tada nacionalno ne definisanim vlajima i nomadima-stočarima.Pravoslavna i Rimokatolička crkva stavile su "pečat" na to kada su se dogovorile da se svi pravoslavni tretiraju kao Srbi a svi katolici, i rimo i grko, kao Hrvati.

(среда, 18. дец 2019, 04:55) - gedža [нерегистровани]

Smešna opservacija ...

Nama je najverodostojnije mišjenje ISTORIJA koju imamo. Dokumentovana. I to ona neizmenjena raznim kongresima i rezolucijama. Da smo se držali nje, bilo bi nas danas bar 50 miliona, ovako tu smo gde smo.
Mišjenja su različta i biće ih uvek, i prilagođvaju se pravcima "vetrova" koji u tom trenutku duvaju
Zato držimo se istorije i pravićemom mnogo manje grešaka preskupih po nas Srbe.

(уторак, 17. дец 2019, 08:51) - anonymous [нерегистровани]

Kulturno i odmereno

Dragi pisce, vas tekst pleni umnoscu i uzvisenoscu sto su i odlike vasih velikih romana