Кратка порука за Еда Маајку

КОНГРУЕНЦИЈА (СЛАГАЊЕ). Шта је буџет? То је, према Речнику Матице српске, „предрачун (обично годишњи) прихода и расхода (државе, предузећа, установе).

А шта буџет није? Потемкинова села. Али то је на нашим сајтовима и у штампи мало другачије речено: „Дачић: Буџет нису Потемкинова села“.

У граматици Михаила Стевановића каже се да у случају када су субјекат (буџет) и именица у предикату (у овом случају синтагма Потемкинова села) различитог броја (субјекат у једнини, а предикат у множини), глаголски део предиката (није/нису) може се слагати и са субјектом (чешће) и са предикатом.

То значи да је ова реченица, која се појавила у нашим медијима, где се глаголски део (нису) слаже са именским делом предиката (Потемкиновим селима), језички коректна.

SINGULARIA TANTUM. Пре неколико година, пошто је освојио трофеј на Вимблдону, Новак Ђоковић је изјавио да „титулу посвећује двема Јеленама и будућој беби“.

Овде се отвара питање именица које се употребљавају само у једнини (singularia tantum).

Некада, када су се односиле на лична имена, множина је била ограничена само на придевско значење, када се желела истаћи нека карактеристична особина (Наша борба је дала велики број Милоша).

Данас граматике допуштају и овде множину уз напомену да се ретко употребљава, тако да се титула може посветити двема Јеленама.

ГРАДИВНЕ ИМЕНИЦЕ. Ни код ових именица није уобичајена множина. Оне обликом једнине именују сваки део те материје.

Тако је вода једна кап, чаша воде, неколико чаша, али и бокал пун воде, а може и допола пун, те река, па језеро, па море...

А онда на Википедији налазимо следеће: „Велике стајаће воде – језера и мочваре. Велике текуће воде – реке. Мале стајаће воде – баре и локве. Мале текуће воде – потоци и изворишне воде.“

Овде се множина односи на разне врсте воде: речне, језерске, поточне, може и поплавне...

Ипак боље без поплавних.

РЕЧЕНИЧНИ СКЛОП. Фудбалски клуб Партизан је решио да ове године Звезди помрси рачуне и покуша да освоји трофеј намењен најбољима у Србији.

Да би у томе успео, Партизан је „договорио долазак двојице иностраних везиста“. Може ли се тако рећи?

У школи смо учили да је договорити се повратни глагол, да се можемо договорити о чему, а не договорити нешто.

Али проблем прави Речник Матице српске: ту је допуштен прелазни глагола договорити, без повратне заменице се, у значењу уговорити, као што је у нашем примеру.

Било како било, мени је данас тешко да прихватим ову новотарију, то ће можда моћи генерације које долазе. Такве реченице мењам у „Партизан се договорио о доласку“.

Али важније је да напокон будемо прваци!

КОНЦЕСИВНО ЗНАЧЕЊЕ. У Српском језичком приручнику савет да предлог упркос иде с дативом, а не с генитивом, те да се води рачуна јер се често греши.

А да ли се греши?

На порталима и у штампи нашао сам само допуне у дативу: упркос пожарима, подршци, развоју, победи...

А да ли је допуна у генитиву погрешна?

У средњошколској граматици стоји да предлог упркос може имати допуну у дативу али и у генитиву, што је илустровано примером: „Авион је полетео упркос магли (магле).“

Изгледа да смо гонили невиног.

ПАДЕЖНА СИНОНИМИЈА. Знате ли за босанскохерцеговачког репера Еда Маајку (не знам шта овде значи удвојени вокал а, што је карактеристика семитских језика – Хаарец, Баас партија)?

Пре неку годину обратио се публици преко Фејсбук профила: „Кроз сат, два времена вас чека нови видео за пјесму Не Могу Дисат...“

Поставља се питање може ли се рећи кроз сат времена? Граматика каже да може и да је та конструкција синонимна склопу за сат времена.

То је у реченици добро, али, изгледа, само то...

Цело обавештење на Фејсбуку је требало да гласи: „Кроз сат-два објавићу нови видео-спот за пјесму 'Не могу дисат'...“

Надам се да ће познати репер ово прочитати.