Није вам хлеб крив што сте дебели

Генерације клинаца одрасле су на "мазалицама" – парчету хлеба намазаним путером, пекмезом, паштетом. У основној варијанти, добро познатој нашим (пра)родитељима, хлеб се мазао свињском машћу и посипао шећером, или сољу и алевом паприком.

Међутим, последњих година хлеб и сви производи од брашна налазе се у врху листе "зликоваца" који нам уништавају здравље.

Саслушала сам све аргументе стручањака, али и оних који себе сматрају стручњацима, само зато што су кликнули на безброј линкова који су им нудили решење за њихове проблеме са вишком килограма.

И нису ме убедили.

Не зато што мислим да је здраво претрпавати се врућим хлебом, гутати посластице од киселог теста или "јуришати" на пицу и пасту. Не.

У силном времену које сам потрошила разматрајући аргументе који терете пшеницу, пало ми је на памет да сви ми који смо се временом нагојили тражимо на кога да пребацимо кривицу за сопствену прождрљивост.

Говорим, дакле, из сопственог искуства. Ја сам од оних који стрес лече храном. Када сам нервозна, једем све што ми дође под руку. Нисам од оних којима су слаткиши "дрога", ја робујем управо тесту.

И не, нисте се угојили од два парчета хлеба која сте појели за доручак или од две кифлице којима вас је почастила комшиница.

Угојили сте се зато што је храна најбржи "фикс" за све наше фрустрације и зато што вам је надохват руке. И зато што смо постали неумерени у свему.

Дакле, ни у чему не треба претеривати па ни у тесту, али избегавање хлеба постало је нека врста гастрономског помодарства.

Имам разумевања за људе којима смета глутен, али стручњаци кажу да је њих релативно мало.

Сви остали – вежбајте суздржавање, а честито жито оставите на миру.