Браћа Јерковић нису наши

ОВАЈ ПУТА?!? Реч пут може бити именица (друм) и предлог (према), али може бити употребљена и у прилошкој служби. О томе бих да кажем нешто више.

На једном босанскохерцеговачком сајту дочекао нас је наслов: „Синоћ опет земљотрес, овај пута у близини Стоца“.

И у чему је проблем?

Обе речи морају бити у истом падежу: или овај пут, све у номинативу, или овога пута, обе речи да буду у генитиву.

ЧЕСТО ПУТА?!? „Свакодневно се може чути погрешна синтагма често пута“, упозорава нас лингвиста Милорад Телебак да не грешимо.

А онда прочитамо у „Аутобиографији“ Бранислава Нушића: „Оно се смејало лудости као и мудрости, јер мудрост је људска често пута збир људских лудости.“

Ајде да не будемо престроги према нашем књижевном великану.

СТОКЕ?!? На једном порталу, говорећи о животу у Етиопији, речено је да су „припадници племена ангажовани у ручној и обрадивој пољопривреди, узгајајућим коњима, магарцима, малим и великим стокама“.

Е сад, цела реченица је проблематична, како су то „припадници племена ангажовани у (...) узгајајућим стокама“?!?

Требало је једноставно рећи да узгајају стоку.

Проблем је и множина именице стока: не треба говорити о „стокама“, стока је збирна именица и од ње се не може правити множина.

И роба је таква, зато не треба говорити о „робама“, него о разним врстама робе.

ЗАТЕКАО ГА ЈЕ НЕСПРЕМНИМ?!? А на једном сајту саветују госта да „не касни како не би узнемирио свог домаћина нити да дође раније како га не би затекао неспремним“.

Може ли га затећи неспремним? Не баш. Може га затећи неспремног, али то је нешто друго.

Зашто? Објекат га (енклитика од њега) је у акузативу, па и неспреман мора бити у акузативу – неспремног.

БРАЋА ЈЕРКОВИЋ?!? Да ли сте чули за Улицу браће Јерковић? А за Основну школу Браћа Јерковић?

Да, пише баш тако, али у стручној литератури је другачије.

У Нормативној граматици се каже да су „несловенска презимена за мушка лица (...) обично непроменљива у множини“ (нпр. Улица браће Барух).

За разлику од њих, словенска презимена јесу променљива: браћа Недићи, браћа Карамазови, па ће тако бити и браћа Јерковићи//браће Јерковића//браћи Јерковићима...

ПОРУКЕ НОСИЛАЦА ИЗБОРНИХ ЛИСТИ?!? И код нас и у комшилуку стално неки избори, па неко нешто обећава, па читамо „поруке носилаца појединих изборних листи“.

Чекај, не може тако, чије су то, бре, поруке?!? Ако се основа именица завршава на ст, шт, зд, жд, шћ, шч, генитив множине је једнак номинативу једнине.

А шта то значи? Да ће бити много баштâ, гошћâ, пистâ... па тако и изборних листâ.

У МИНИСТАРСТВО ИЛИ У МИНИСТАРСТВУ. А поднаслов на сајту РТВ-а гласи: „Министар Небојша Стефановић изјавио је да ће (...) 2.000 полазника Центра за основну полицијску обуку бити примљено у Министарство унутрашњих послова.“

Да ли је 2.000 полазника примљено у Министарство или у Министарству?

Ако употребимо акузатив, значи примљени су у Министарство, дакле добили су посао, а ако су примљени у Министарству – примљени су као гости, на разговор.

На сајту РТВ-а нису погрешили.

ПОЛИТИЧАРИ. На ијекавском простору раширена су имена на -о, али немају јединствену промену.

Пре свега у централној Херцеговини, Босни и Лици ова имена, иако имају „мушки“ номинатив (дакле на -о), у осталим падежима мењају се као именице женског рода.

Шта то значи? Бивши председник Хрватске Иво Јосиповић и бивши председник Хрватског сабора Божо Петров јесу из крајева где важи ова промена, па ће бити Иво/Иве/Иви и Божо/Боже/Божи (као жена/жене/жени).

Тако ће се мењати и име некадашњег председника Председништва Централног комитета СКЈ Стипе Шувара, иако у номинативу има наставак -е, дакле Стипе/Стипе/Стипи.

Све неки бивши. А шта је са садашњим, а богме и будућим?

За Мила Ђукановића важи тип промене карактеристичан за Црну Гору и Херцеговину: номинатив се завршава на -о, док у осталим падежима има „мушку“ промену: Мило/Мила/Милу.

Комшилук, спремај се за изборе!