Инстаграм и ја, романтична љубавна прича и болан раскид

Упознали смо се пре четири године. Нудио је свашта, мамио ме да му приђем. Желела сам да видим и виртуелно обиђем сва она места на којима никада нисам била. Фотографије природе, пејзажи... највише су ме привлачиле. Те 2015. сам на длану имала цео свет, само на клик од мене! Вау! Постали смо љубавници!

Дуге шетње и држање за руке... романтичан почетак везе.

Временом се, међутим, он променио. Можда сам се и ја променила...

Мој љубавник је постао платформа за такмичење – у лепоти, идеалном животу, продаји. Почела сам да тумачим Инстаграм као место на ком се људи такмиче у лажи. Наравно, има и оних који га не користе у сврху идеализације сопствене стварности. Али, број тих неоптерећених људи је занемарљив.

Не знам како и зашто, вероватно због сопствене несигурности, и ја сам упала у вртлог инстаграмовања. Љубавник ког сам сама одабрала ме је добрано изманипулисао. Као оне девојке које слатки мангуп превари да му поверују да је једина....

На путовањима сам размишљала о томе који је најлешли кадар за фотографисање. Одећу сам бирала по томе да ли ће се њему свидети – да ли ће бити инстаграмична, сликабилна. Суштина је осталајала тамо негде иза објектива малене камере.

Сећам се чак да сам приликом посете Бледу прошле године у једном тренутку осетила огромно разочарање. Био је новембар, тамно, сиво, са повременом кишом, класична јесен. Моје фотке нису биле ни налик онима које сам виђала по Инстаграму и то ме је јако разочарало, толико да сам у једном трену једва чекала да одем са језера. Шта да вам кажем, била сам наивна будала...

Наравно, желела сам да му будем што занимљивија, да му моје приче (story) сваког дана буду интересантне. Желела сам да га скоро сваког тренутка обавештавам где сам и са ким... Уместо да он буде опседнут мноме, постала сам ја опседнута њим. Сама сам му допустила да прати сваки мој корак.

Пре два месеца се, међутим, нешто променило. Знате и сами како је кад осетите да је вашој вези дошао крај. Не знам у ком тренутку тачно, али знам зашто. Постала сам самој себи "очајникуша" због тога што радим – што се и ја такмичим, упоређујем свој живот са туђим, што свако мало проверавам да ли има нешто ново. Што, кад нема ништа атрактивно, осећам благу досаду. Знате оно "зашто ме није назвао?!".

Крај, решила сам. Раскидамо – обрисала сам налог, деинсталирала апликацију. Готово је са учествовањем у глобалној маскаради. Не желим више да му будем само једна у низу. Патићу, али ћу те преболети!

Друг ме је провоцирао: "Нема шансе, вратићеш му се сигурно тамо, како можеш без фоткања, без њега". Чак сам помало и сумњала у себе да ли ћу издржати без Инстаграма, да ли ћу трчећи пожелети да му се вратим. Мислила сам о њему...

Првих неколико дана је било помало ужасно. Патила сам. Одједном сам имала толико "празног хода" да нисам знала куд и шта. Занимало ме је шта други раде, имала сам потребу да са другима поделим шта ја радим. Као кад после пар чашица алкохола у граду пожелите да га окренете или да му пустите поруку...

Знала сам да је неисправно да тако размишљам јер су мени драги људи, оне које волим, знали где сам и шта радим. Знала сам да он не мисли на мене, да има друге.

После неких десетак дана патњу је заменио осећај слободе. Кад осећате да сте преболеле бившег.

Престала сам да мислим о њему, није ме занимало где је и шта ради, престала сам да се сређујем само за њега. Постала сам свесна и била ТУ, у тренутку. Уживала сам у шетњи без размишљања где је добра локација за фоткање, пила кафу и уживала у предивној јесени. Почела сам да проводим време са мени драгим људима без знатижеље шта други људи раде у том тренутку.

Почела сам да уживам у књигама које су дуго чамиле на полици јер, забога, нисам имала времена. Имала сам и пре, али сам то време трошила на бесмислено чаврљање са њим.

Сада устајем и лежем без оних мисли "шта ли има ново код њега"...

Напокон сам, после неколико година везе, постала слободна. Оставила сам га у прошлости, да има афере са другима, али више не са мном.

И не, не недостаје ми. Нећу му се враћати. Он је био само пролазна афера у мом животу.