Како сам прошла на летовању у Хрватској

И пре него што сам отпутовала на Истру, планирала сам да летовању посветим један текст. Надала сам се, наравно, да ће то бити репортажа а не прича о неком инциденту. По повратку из Хрватске, одустала сам од писања о лепотама Истре. Чудан ветар пуше (у мојој глави).

Почетком августа мој Милош и ја смо резервисали смештај на Истри и тада ме је бринуло само то што је једна пријатељица из Пуле рекла да у септембру "зна пухат".

Недељу дана пред пут имала сам сасвим другачију бригу: Да ли је атмосфера тамо толико затрована као што политичари приказују? Да ли је уопште безбедно путовати цестама са српским таблицама?

За све су криве вести - нападнути Срби код Книна док су гледали Црвену звезду, претучен Србин повратник код Ријеке. Ма неће нас, гледаћемо Светско првенство у кошарци у соби, тешила сам себе.

Ни пријатељи ми нису помогли да спокојни кренемо на пут: "Јесте ли уплатили путно осигурање?" "Имате ли каско?" "Понеси легитимацију с посла, за сваки случај." (А да сам ишла у Грчку питали би ме да ли сам понела душек на надувавање).

Било како било, прешли смо Бајаково и "милион километара од нигдје, на ауто-путу братства и јединства" возили смо 120 на сат. Ни на аутоцести, а камоли на пумпи нема ниједног возила из Србије. А непријатно ми било да споменем. Ако кажем наглас, биће као да томе придајем значај. А зашто бих?

Нула српских таблица касније, око 16 часова после подне, ми стигли. Испостави се да је прва жена на коју смо наишли била Сомборка, која се пре 45 година удала на Истри. Хтедох да је питам да ли прати Јокића на Светском првенству, јер је из њеног родног краја, али уједох се за језик, да не буде да провоцирам.

Дивна је била наша домаћица. Вече по доласку донела нам је пиво, неко немачко. Одмах мислим како није хтела "ожујско" или "карловачко", да нам не би било непријатно, да не буде да потенцира хрватско. Донела нам затим колаче и извињава се, каже: "Ви у Србији правите прелепе колаче, а ја знам само једноставне". Зашто учитавам у поступке других оно што је мени у глави?

Исто је било и када смо обилазили полуострво. За све дане пута срели смо само два аутомобила из Србије. Ми смо, заправо, били куриозитет. Тако ми је Милош мој рекао како возачи увек загледају да виде ко је у возилу. Параноичан си, рекла сам му, а онда сам и сама почела то да примећујем.

Десило се једном да је неко на ауто-путу возио преспоро и Милош му је трубио. Мене је ухватила паника. "Зашто трубиш, немој да нервираш људе."

Када смо се опраштали од домаћице, пришла је да ме пољуби, а ја се у глави преслишавала како треба два пута да се пољубимо, а не три. Вероватно је њој слично пролазило кроз мисли. Тако ја кренула два пута, она три пута, и изљубисмо се на крају по нашки.

Пратећи путоказе за Загреб, јер их за Београд и Србију пре Славонског Брода нема, стигосмо до границе. Путокази некада нису потребни да би вам рекли где идете, али недостатак истих довољно говори где се налазите.

Тај ветар на релацији Београд-Загреб никако да престане да пуше, што су потврдиле вести које су ме дочекале код куће. Када буде утихнуо, можда у мојој глави не буде промаје.

До тада ће питања "да ли сте имали проблема" и "је ли аутомобил читав" остати уобичајена после летовања у Хрватској, док ће она о салинитету мора и величини шљунка остати резервисана за Грчку и друге дестинације.

А било је то сасвим нормално летовање.

број коментара 46 Пошаљи коментар
(понедељак, 07. окт 2019, 10:14) - Патриот [нерегистровани]

Зар опет?

Ово није правило, него пре изузетак. То је једно, друго је, да си била на Истри која је нешто другачија од осталих делова на Јадранској обали. Више пута сам пролазио кроз Хрватску и боравио у њој више него иједан Србин у задњих двадесетак година. Како ћемо тамо проћи зависи на кога наиђемо. Наилазио сам на велике националисте, али и на искрене и поштене људе. На такве и једне и друге сам наилазио и код нас Срба, Али и код Мађара, не само код Хрвата. Имам добре пријатеље и у Хрватској и у Србији и у другим бившим републикама, па и у другим земљама Европе. Али ми овај текст више изгледа као реклама за хрватски туризам, и неки чудан осећај кривице који ми осећамо, а ето други су добри. Да ли то значи да су у праву они који кажу да смо ми криви за све? Некима смо криви и када дува опасна бура на мору а ми понизно признајемо кривицу која нам се намеће од наши непријатеља, јер ето они тамо су добри а ми имамо лоше мишљење о њима. Опет ето ми и наше предрасуде... Нема лоших и добрих нација, али зато има добрих и лоших људи у свакој нацији. Зато је најбоље да се лечимо од комплекса кривице за туђе злочине према нашим сународницима. Признали смо и судимо онима који су учинили злочине у име Србије и немамо разлога да се малтретирамо којекаквим комплексима колективне кривице. Чињеница је да хрватски политичари и храватски медији (част изузецима) трују свој народ мржњом према нама и да у томе имају своје верне следбенике и у народу, то нико паметан и искрен не пориче. Али то не значи да је сав хрватски народ такав, ни тамо нема колективне кривице као ни код нас. Што пре то схватимо и једни и други биће нам свима боље.

(недеља, 06. окт 2019, 18:22) - anonymous [нерегистровани]

krivo nas gledaju

To je nesto sto ne mozemo da shvatimo.
Jednostavno krivo Nas gledaju i tocka.
To je jace od njih samih.
Mi im smetamo zato sto postojimo.
Na more ne hvala jos ne.
A nekad sam letovao svako leto.

(субота, 05. окт 2019, 20:15) - Dean [нерегистровани]

Istra2

I jos nesto. Hrvatsko srpski odnosi u Istri uopce nisu tema. Nitko o tome tamo ni ne govori. Teme koje dominiraju u javnom zivotu Istre vezane su uz reginalnu i lokalnu politiku, sudbinu Uljanika i industrije, turizam i sl. Odnosima Hrvata i Srba tamo se jednostavno nitko ni ne bavi.

(субота, 05. окт 2019, 20:02) - Dean [нерегистровани]

Istra

U Istri cak ni u vrijeme zadnjeg rata nije bilo incidenata na nacionalnoj osnovi, a kamoli sada. Mentalitet ljudi u Istri je bitno drukciji, oni zive od turizma, kojeg su poceli razvijati jos u Austro Ugarskoj, i znaju da su im vazni svi turisti pa tako i oni iz Srbije. Tko ne vjeruje, neka pogleda sajtove istarskih gradova i opcina, ako vec ne zeli ici tamo. Pola Istre je danas dvojezicno, talijanski je u jednakoj upotrebi kao i hrvatski jezik.
U Istri zivi i puno Srba, posebno u Puli i okolici, i nitko ih nikada nije dirao. Uostalom, pola radnika u turizmu danas su im Srbi iz Srbije, a druga polovica Srbi iz BiH.

(субота, 05. окт 2019, 17:24) - anonymous [нерегистровани]

Odmor u Srbiji

Sigurna sam da je autorka bila i na letovanju u Srbiji, a Vi probajte da proširite vidike, postoji priroda i van Srbije.  Pozdrav!

(петак, 04. окт 2019, 12:32) - anonymous [нерегистровани]

Добар глас

Чујем да шаљу и за код куће по јено печено прасенце.

(петак, 04. окт 2019, 10:57) - anonymous [нерегистровани]

Letovanje na selu

Pa zasto nikad se ne setite da odmor mozete provesti i u Srbiju, gde ima i te kako lepa priroda gde ce vam se dusa odmoriti. I necete morati da strahujete dali cete dobiti batine zato sto ste Srbi. Ah da, necete moci da se hvalite komsijama kako ste bili na more....

(петак, 04. окт 2019, 09:22) - anonymous [нерегистровани]

Лепо или лјепо је тамо

Коме је баш тако лепо тамо нека остане да га више и не видим нити чујем. Нека му буде све лјепо али тамо.

(петак, 04. окт 2019, 02:52) - anonymous [нерегистровани]

Azura

Odes u Italiju za iste pare, bez problema kazes da si Srbin, ako ne znas jezik malo pantomime i sve te razumeju a ako kazes da si hrvat ni pantomima ne pomaze. zato Italija i Grcka i nema brige .

(четвртак, 03. окт 2019, 15:43) - anonymous [нерегистровани]

e...

daleko im kuca i njihovo more...u pravu je ovaj Hrvat sto je napisao da idemo u Albaniju, to si u pravu, mnogi Srbi idu na letovanje u Albaniju i niko nema nikakvih problema kao sto moze imati u "ljepoj vasoj"...