Боби, Џабар и Шек на истом терену

Холивуд последњих деценија показује интересовање за кошаркашке "петице", нарочито ако сем висине поседују и друге особине интересантне камери. Да ли је тешким центрима филмска каријера изгледнија од спортске с обзиром на то како се кошарка данас развија?

Овог пролећа, у трећој причи о плаћеном убици Џону Вику, акциони спектакл отвара борба у библиотеци.

Појављује се руски убица и после пар размењених речи креће бесомучна борба на живот и смрт какву може да изрежира само некадашњи каскадер и дублер великих звезда Чед Стахелски, аутор у чијим је филмовима акција алфа и омега.

На једној страни налази се Киану Ривс, глумац који је променио акциони жанр филмом "Матрикс" тако што је практично укинуо статус акционе звезде.

Све до тада, акционе филмове са пуно туче обично су носили специјализовани глумци са озбиљним каријерама у свету борилачких спортова или балета, попут Стивена Сигала, Веслија Снајпса, Жан-Клода Ван Дама а о азијским велемајсторима да и не говоримо.

У комбинацији суровог тренинга и врхунских специјалних ефеката, Киану Ривс се наметнуо као један од првих карактерних глумаца који је успео да изведе комплексне кореографије хонгконшког маестра Јуен Ву-Пинга.

Преко пута Ривса нашао се наш кошаркаш Бобан Марјановић, НБА горостас висок 221 центиметар.

Ову сцену борбе импресивном чини његова висина јер је јасно да је највећи део захвата морао да изведе сам.

Ривс иако висок 186 центиметара делује немоћно суочен са Бобијем и борба је захваљујући томе узбудљива и неизвесна иако наслућујемо да ће насловни јунак морати да победи.

Пријатељство са "Малим змајем" 

Прототип за ову врсту борбе наравно можемо наћи скоро четрдесет година раније у филму "Игра смрти" где су се први пут одмерили акциони стар и НБА звезда.

Карим Абдул-Џабар је био пионир кад је реч о дружењу НБА кошаркаша са холивудским звездама.

Иако је Холивуд снимио први филм о кошарци давне 1927. године, тек је Карим ступио у тешњу комуникацију са холивудском елитом.

Као љубитељ и познавалац јоге али и других далекоисточних пракси, лако је нашао заједнички језик са Брусом Лијем и постао је његов ученик.

Тако је настао култни снимак њихове борбе у коме се Карим, висок 218 центиметара бори са Лијем, високим целих 172.

Тај снимак ће касније бити инкорпориран у филм "Игра смрти" који је изашао после Лијеве смрти а састављен је од материјала који је он сам режирао, у споју са неколико сцена које је са дублерима снимио Роберт Клаус, редитељ филма "У змајевом гнезду".

Сцена борбе између Карима и Лија постигла је култни статус па је инспирисала Квентина Тарантина да Невеста у филму "Убити Била" носи исте "асикс" патике као и Ли у тој сцени.

Подсетимо, Карим се борио бос.

Ове године, међутим, Карим је био међу Лијевим познаницима који су реаговали на то како је ова икона приказана у филму "Било једном у Холивуду".

Карим тврди да је у више наврата излазио са Лијем и да овај никада није прихватао борбу иако су га непрестано изазивали да се бије.

Упркос томе што је Карим Тарантинов фан, филм га је дубоко разочарао и сматра га осварењем које унижава Лија и перпетуира расистичке стереотипе о Азијатима.

Занимљиво је да је и сам Карим приказан на филму, додуше из оне фазе кад се звао Лу Елсиндор.

У ХБО телевизијском филму о чувеном баскеташу Ерлу Менигоу, одиграо га је кошаркаш Деантони Лангстон који никада није добацио до НБА иако је прошао колеџ и играо по другим земљама.

Карим Абдул-Џабар је остао присутан пре свега на телевизијским екранима, у разним малим улогама све до данас.

Мурешан у драмској роли 

Деведесете доносе тзв. "ефекат Мајкла Џордана" и глобална популарност НБА кошарке резултира читавим низом филмова о Лиги, са њеним играчима у главним улогама.

У том таласу своје место нашли су и НБА горостаси.

Велики фан НБА комичар Били Кристал је снимио филм "Мој џин" у коме је заиграо Георги Мурешан, румунски центар Вашингтон Булетса и највиши играч у историји лиге са 232 центиметра.

Овде није играо кошаркаша већ румунског сељака огромних димензија ког холивудски агент хоће да доведе у свет глуме.

Шон Бредли, центар Далас Меверикса висок 229 центиметара, данас републикански кандидат, мормонски проповедник и немачки репрезентативац, али пре свега играч који важи за једно од већих разочарања у историји Лиге где се крајњи резултати и потенцијал нису поклопили, одиграо је самог себе у Џордановом играно-анимираном филму "Свемирски баскет".

Исту улогу, самога себе, остварио је и у серији "Вокер, тексашки ренџер".

У "Свемирском баскету" играо је једног од играча којима ванземаљци украду таленат и узму га себи и покушају да победе Џордана и његове анимиране другаре.

Није ни чудо што им не успе.

Шек и његови духови 

Најамбициознију каријеру у континуитету планирао је Шејкил О'Нил, висок 216 центиметара, који је направио читав низ изузетно важних и често главних улога у филмовима, понекад и под редитељском палицом чувених аутора.

Штавише, дебитовао је код Вилијема Фридкина, потписника "Истеривача ђавола" и "Француске везе" у филму "Блу чипс", кошаркашкој драми о колеџ тренеру старог кова (ког игра Ник Нолти) и његовом покушају да се прилагоди модерним трендовима тако што ће потплатити младе играче из средње школе да заиграју за њега.

Тадашњи убитачни дует Орландо Меџика - Пени Хардавеј и Шејкил О'Нил играју његове младе узданице. Сарадња са Фридкином и улога у проблемском филму била је почетак филмске каријере из снова.

Следећи филм био је Дизнијева музичка комедија "Казем", парафраза "Аладина" са О'Нилом у улози духа, данас махом заборављен филм за најмлађе.

Наредна главна улога биће му за сада и последња, мада свакако не и најмање занимљива.

Филм "Стил" Кенета Џонсона био је екранизација стрипа из 1997. године, када овакви пројекти нису били баш толико чести.

Штавише, ово је била једна од првих стрип-екранизација у којој је главни јунак афроамериканац, изашла је непосредно после званично прве - "Споуна" у ком је насловног јунака одиграо Мајкл Џеј Вајт.

Разлика у премијерама два филма је само петнаест дана.

Нажалост, у О'Ниловом зениту, Ди-Си стрипови нису били тако моћан бренд у Холивуду изван Бетмена па је "Стил" добио Б-третман а критика га је масакрирала.

После овог филма, О'Нил је наставио да глуми, врло често самог себе или у аутоироничним ролама. Једна од најупчетатљивијих била је прошле године у филму "Ујка Дру".

У овој комедији насталој из скечева Кајрија Ирвинга сниманих за "Пепси колу", О'Нил под тешком маском игра остарелог кошаркаша који се у осмој деценији враћа на терен како би помогао пријатељима да освоје чувени турнир.

Висина није довољна 

Једну од најзанимљивијих улога високог кошаркаша иначе одиграо је момак који се у том спорту није доказао.

У филму "Мирис славе" Пола Мајкла Глејзера из 1994. године, младог талента из срца Африке игра Чарлс Гитонга Маина, висок 208 центиметара.

Он је током снимања привукао пажњу легендарног кошаркаша Боба Макадуа који је на снимању радио као технички саветник.

Макаду му је предложио да се окуша на колеџу.

Ту није показао превише, потом је отишао у Грчку у покушају да нађе клуб, није успео, а како је изашавши из САД изгубио визу више није могао да се врати.

Уследио је повратак у родну Кенију где и данас живи.

Пусти ме, зваћу децу!

Бобан Марјановић је можда у сцени са Ривсом морао да потражи инспирацију у Кариму Абдулу Џабару, али је његова права претеча неко ко нам је много ближи - Милован Тасић, центар "Радничког" са Црвеног Крста ког је као трактористу у Инђији открио легендарни Слободан Пива Ивковић и довео на паркет.

До 22. године Тасић се није бавио кошарком али је на крају у њој нашао себе.

Тасић, висок тада прилично упечатљивих 214 центиметара био је атракција на југословенским паркетима али и отвореним теренима јер се у то време играло и напољу.

Запазио га је Слободан Шијан, и са њим је остварио своје најупечатљивије појаве на филму, као један од "деце" која буше гуме у "Ко то тамо пева", потом члан банде Билија Питона у "Маратонцима" и један од шверцера у "Тајни манастирске ракије".

Касније ће га ради зачудног комичног ефекта ангажовати најчешће Зоран Чалић.

Бобинатор 

Сам Бобан Марјановић је дебитовао у нашој кинематографији, у филму "Бићемо прваци света" Дарка Бајића, играјући Јаниса Круминса, летонског горостаса од 220 центиметара који је помагао совјетској доминацији под кошем.

Круминс нажалост није дочекао да се види на филму, преминуо је 1994. године.

Пре неколико година најављивано је снимање дечјег филма у ком је Бобан требало да заигра доброћудног шумског дива али од тога за сада није било ништа.

Потом је уследио "Џон Вик: Парабелум" а ускоро стижу и нове холивудске роле.

У време када Леброн Џејмс, Кевин Дурент и Стеф Кари отварају продуцентске куће у Холивуду, време је да се сетимо како су кошаркаши морали да се на другачији начин наметну, не као моћне мултимедијске франшизе већ као људи чија тела својим пропорцијама могу да обогате сцену, учине је узбудљивом и необичном.

Упорни и физички спремни глумци попут Кијану Ривса успели су да отерају акционе звезде у историју, а слично се дешава и са високим центрима у кошарци које истискују поливалентни асови који нису нужно огромни.

Срећом, изгледа да ће на филму бити посла.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво