И ја сам била навијач, a онда сам схватила колико је то бесмислено
Била сам шести разред када је дошао тренутак да донесем једну од највећих одлука у свом животу – да ли ћу навијати за Звезду или Партизан. Питала сам сестру шта ми је чинити. Она је рекла да, пошто код ње у одељењу већина навија за Партизан, и она навија за тај клуб. Куд она, туд и ја. Гробарка.
Не занима ме Партизан. Подједнако ме не занима ни Црвена звезда. Када сам била клинка било је другачије, као и сви млади желела сам да припадам нечему или некоме.
Када сам се определила за Партизан, почела сам да пратим спорт. Било је то, игром случаја, након Светског првенства у Индијанаполису.
Сећам се да смо изгубили највећи број утакмица у припремном периоду, a ни у делу такмичења по групама нисмо блистали. Онда је дошло четвртфинале са Американцима. Када смо губили са 15 поена, отишла сам да спавам.
Нервирала сам се, била сам уверена у пораз. Мислим да сам тада почела и да псујем. Након десетак минута, тата је улетео у собу и рекао да смо победили. Срећи није било краја.
Исти сценарио и у финалу са Аргентином. Лежим у кревету и слушам како Дивац промашује слободно бацање. Али снимак је био одличан.
Онда сам почела активно да пратим кошарку, Партизан и Милоша Вујанића, који ми је био омиљени играч. Мало ме је блам да признам да сам читала све што су медији писали о њему, све његове интервјуе и залепила постер с његовим ликом на зид. Сећам се да сам чувала неки новогодишњи број Вечерњих новости у којима је била фотографија њега како качи украс на јелку.
Сада када гледам на тај период, уопште ми није јасно зашто су ме толико потресали порази, зашто сам напуштала просторију ако бих схватила да тада дајемо више кошева, и скакала од среће на тројке.
Чињеница је да сам тих година постала нервчик. Бар да сам имала корист од тог навијања. Нити сам ја спортиста, нити од тога зарађујем.
Запрепашћује ме чињеница да велики број одраслих острашћено прати спорт. Да организују свој живот према утакмицама, да псују противнике, да вређају оне који мисле супротно, да провоцирају мислећи да ће својим слављем после дербија неком другом да стану на жуљ. А мене баш брига.
С друге стране, симпатично ми је када видим мог мужа како чита вести из НБА, коментаре читалаца, стручне текстове, анализе, прати статистику. У шест сати ујутру већ је одгледао најбоље потезе и информише ме о трансферима. Апсолутно ме не занимају тамошњи тимови и играчи, али ми се допада његова страст према спорту.
За репрезентацију навијам и радујем се победама, мада не плачем на поразе. Пратићу и ово Светско првенство, без интереса. Ипак припадам групи Србија.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 8
Пошаљи коментар