И ја сам била навијач, a онда сам схватила колико је то бесмислено

Била сам шести разред када је дошао тренутак да донесем једну од највећих одлука у свом животу – да ли ћу навијати за Звезду или Партизан. Питала сам сестру шта ми је чинити. Она је рекла да, пошто код ње у одељењу већина навија за Партизан, и она навија за тај клуб. Куд она, туд и ја. Гробарка.

Не занима ме Партизан. Подједнако ме не занима ни Црвена звезда. Када сам била клинка било је другачије, као и сви млади желела сам да припадам нечему или некоме.

Када сам се определила за Партизан, почела сам да пратим спорт. Било је то, игром случаја, након Светског првенства у Индијанаполису.

Сећам се да смо изгубили највећи број утакмица у припремном периоду, a ни у делу такмичења по групама нисмо блистали. Онда је дошло четвртфинале са Американцима. Када смо губили са 15 поена, отишла сам да спавам.

Нервирала сам се, била сам уверена у пораз. Мислим да сам тада почела и да псујем. Након десетак минута, тата је улетео у собу и рекао да смо победили. Срећи није било краја.

Исти сценарио и у финалу са Аргентином. Лежим у кревету и слушам како Дивац промашује слободно бацање. Али снимак је био одличан.

Онда сам почела активно да пратим кошарку, Партизан и Милоша Вујанића, који ми је био омиљени играч. Мало ме је блам да признам да сам читала све што су медији писали о њему, све његове интервјуе и залепила постер с његовим ликом на зид. Сећам се да сам чувала неки новогодишњи број Вечерњих новости у којима је била фотографија њега како качи украс на јелку.

Сада када гледам на тај период, уопште ми није јасно зашто су ме толико потресали порази, зашто сам напуштала просторију ако бих схватила да тада дајемо више кошева, и скакала од среће на тројке.

Чињеница је да сам тих година постала нервчик. Бар да сам имала корист од тог навијања. Нити сам ја спортиста, нити од тога зарађујем.

Запрепашћује ме чињеница да велики број одраслих острашћено прати спорт. Да организују свој живот према утакмицама, да псују противнике, да вређају оне који мисле супротно, да провоцирају мислећи да ће својим слављем после дербија неком другом да стану на жуљ. А мене баш брига.

С друге стране, симпатично ми је када видим мог мужа како чита вести из НБА, коментаре читалаца, стручне текстове, анализе, прати статистику. У шест сати ујутру већ је одгледао најбоље потезе и информише ме о трансферима. Апсолутно ме не занимају тамошњи тимови и играчи, али ми се допада његова страст према спорту.

За репрезентацију навијам и радујем се победама, мада не плачем на поразе. Пратићу и ово Светско првенство, без интереса. Ипак припадам групи Србија.

број коментара 8 Пошаљи коментар
(уторак, 10. сеп 2019, 10:04) - Rade [нерегистровани]

Navijanje

Tako je. Zaista je glupo navijati za bilo koga.

(четвртак, 05. сеп 2019, 08:56) - anonymous [нерегистровани]

poenta

U redu je da volis neki klub i da pratis utakmice, ali je besmisleno da mrzis sve druge, psujes igrace rivalskog kluba, zvizdis na himnu protivnika i lozis se da si bolji od onih koji navijaju za drugi tim.

(четвртак, 05. сеп 2019, 08:41) - Furioso [нерегистровани]

o da

Kao šte ste sami rekli bolje sa društvom praktikujte taj sport nego što ga gledate. Ili još bolje, kupi plac 20-30km od BG-a za sitne novce, posadi neko drvo, gaji jabuke, šljive, posadi luk, učini nešto za svoju porodicu da jedete zdravu hranu. Ako mislis da je zivot da sednes sa ekipom da pratis tamo neki Liverpul onda ne znam šta da kazem.

(четвртак, 05. сеп 2019, 01:51) - anonymous [нерегистровани]

Навијање

Да, волим клуб, драго ми је кад побиједи, криво кад изгуби. И то никако није из разоноде, јер онда не бих пратио домаћу лигу него тамо неки Реал, Манчестер, Бајерн... - због неупитно квалитетнијег фудбала. Сигурно је то и ствар навике, јер живим с тим од периода прије основне школе. И не, нисам бирао клуб због околине, него због боја. Објективно, пресудна ствар је с којим клубом се клинци прво упознају. Погледају пар утакмица и то је то - проведе се неко вријеме гледајући боје, играче, навијаче и створи се та нека повезаност. Да ли Сте икада чули да неко из Кикинде, Чачка, Врања или Бора навија за Будућност из Банатског Двора - врло вјероватно не. И логично Вам је да је одговор не. Зашто? Зато што просто нису имали прилику да се упознају са том екипом. Ако навијате због осјећаја припадности, то неће дуго трајати и прије или касније ће Вам бити потпуно свеједно. Просто Вас то више неће интересовати. За Денвер навијамо док Јокић игра тамо и то је то. За Јокића навијамо због осјећаја припадности - наш је. Кад пређе у неки други клуб, Денвера се више нећемо ни сјећати. Тако се више не сјећамо ни Сакрамента, Лација, Интера, Мачестера.
Е сад шта одржава вољу за навијањем - па ништа. То је просто тако. Ја лично волим отићи викендом и гледати текму против било ког клуба из домаће лиге. И не, не идем тамо да скачем, галамим, псујем судију... идем да гледам фудбал.
А вечера са дјевојком или утакмица - то зависи од конкретног случаја. Наравно да нећу отказати њој битну вечеру због неке "обичне" утакмице. Али исто тако, неће ни она заказивати "обичну" вечеру у вријеме битне утакмице, нпр. Лиге Шампиона, дербија, текме која одлучује првенство.

(уторак, 03. сеп 2019, 08:18) - Navijač [нерегистровани]

Šta mi ostaje?

Jedino što mi ostaje za mene i moje društvo, a da nisu posao i porodica, jesu ti trenuci kada vikendom sednemo na pivo da se ispričamo i pogledamo Premijer ligu i Liverpul. I da, mi organizujemo život prema utakmicama, ma koliko to vama ženama bilo čudno, jer navijanje za nas nije toliko ni stvar strasti ili pobede i poraza, već sloboda da se ispraznimo i rasteretimo. Možda ti to trebalo da bude bavljenje sportom, a ne gledanje, ali tako je kako je. I volimo to što radimo i ne odzimajte nam to. I zato YNWA! :)

(уторак, 03. сеп 2019, 02:33) - anonymous [нерегистровани]

Навијачи

Не мешати праве навијаче са овим "навијачким" групама које немају везе са спортом. Некада смо били навијачи, одлазили заједно на утакмице иако навијамо за супротне, после утакмице би опет заједно одлазили на пиво или шта. Тада навијачи нису били вођени у кавезу на утакмице а после би сви ишли својим послом и нико не би гледао који шал носи онај ко пролази поред њега.
Сада се врте велики новци и ништа више није исто као пре. Данас скоро да и не постоје навијачи или бар ретко иду на утакмице.

(понедељак, 02. сеп 2019, 18:06) - Moja malenkost [нерегистровани]

RE. Poenta

Svako treba da bude navijac ako to zeli naravno. Ali to ne znaci da treba mrzeti i nepostovati druge koji pripadaju drugoj navijackoj grupi. Poznajem par likova u okruzenju koji sve zivo vredjaju i omalovazavaju,jer ne misle kao oni i ne pripadaju istoj navijackoj grupi. Pa pobogu ljudi dokle cemo se vise deliti po svim osnovama pa cak i navijackim,to je stvarno bolesno. Mi Srbi uvek kukamo kako svi hoce da nam naude i da nas neki tamo stranci nevole. Pa mi se medjusobno ne volimo iz svega gore navedenog i bojim se da nam nema spasa. Opametite se ako Boga znate, samo sloga Srbina spasava !!!

(понедељак, 02. сеп 2019, 15:24) - anonymous [нерегистровани]

Poenta

Pokušavam da shvatim poentu ovog teksta? Ne treba da budemo navijači?