Телефон ми је упао у ве-це шољу, добила сам два дана одмора

Прошле зиме отишла сам до тоалета на послу. Скинула фармерке и – пљус. С**ње. Испао ми телефон из задњег џепа у ве-це шољу. Брзо сам га извадила, обрисала и раставила. Чим сам дошла кући, ставила сам га међу зрна пиринча.

Зависна сам од мобилног телефона, као и цела моја генерација. Има неколико изузетака који немају Фејсбук, али и они су инсталирали барем Вајбер и Ватсап. Навикли смо се да на поруке одговарамо одмах, проверавамо да ли је неко нешто "синовао" или "лајковао".

Када ми је телефон упао у ве-це шољу уследили су тренуци неверице. Шта ће да се догоди? Шта ако ме неко зове а ја се не јавим? Шта ако се догоди неки несрећан случај? Ако добијем хитан мејл на који мора одмах да се одговори? Шта? Шта? Шта?

Ништа. Тишина.

Једног лета сам била са пријатељима на базену на Бањици. Другар је оставио свој телефон код мене у торби и заборавио да га узме када смо се растали. Села ја у тролу и одмах посегла за телефоном, кад оно – ето га и његов. Позвала сам га да му јавим да је код мене. Погодићете, није ми се јавио. Излетела сам на наредној станици и трчала кроз шуму док га нисам сустигла. Знала сам колико бих ја бринула да сам га изгубила, па њега да спасим муке.

А на одмору се без телефона не може, ако не да би се причало, а оно бар због камере. Стотине фотографија које никада неће бити одштампане, које неће наћи своје место у албуму на Фејсбуку, на сторију на Инстаграму. Десетине селфија који су могли да буду направљени било где. Фотографије које ће бити обрисане првом приликом када стигне обавештење да је меморија пуна.

Пре неколико година била сам на летовању на Закинтосу. Ишли смо на излет са агенцијом и чим смо стали на паузу у кафићу сви смо се ухватили за телефоне. На зиду је било окачено обавештење на српском језику на ком је писало корисничко име и шифра за логовање на вај-фај. Јесмо ли само ми Срби овисни о телефонима?

Моја сестра из Аустралије је летовала ове године на Црногорском и Хрватском приморју. Како би кући послала снимке и правила зазубице јер је тамо зима, ушла је са ајфоном у море. Онда се оклизнула и са све телефоном упала у воду. Пиринач није могао ништа против соли.

Ја сам прошла боље. Пребацила сам картицу у стари телефон са лошом камером, који није имао довољно меморије да се инсталирају апликације.

Инцидент са ве-це шољом ми је подарио 48 часова одмора од Вајбера, Ватсапа, Инстаграма и осталих апликација које ме непрестано бомбардују нотификацијама и порукама. И ништа страшно се није догодило.

Ипак, немојте пробати код куће. 

Број коментара 10

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
5° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво